Svet je sve opasniji
6. jun 2018.
Svet u protekloj godini nije postao mirnije mesto, ako je verovati Globalnom indeksu mira (Global Peace Index). Institut za ekonomiju i mir sa sedištem u Sidneju objavio je u sredu po dvanaesti put ovaj indeks, koji pokazuje da je u 92 ispitane države stanje mira lošije nego prethodne godine, dok je u 71 zemlji bolje. Tako se negativni trend nastavlja četvrtu godinu zaredom.
Srbija se prema ovom indeksu nalazi na 54. mestu u svetu, između Senegala i Indonezije. Od zemalja regiona, bolje su plasirane Slovenija (11), Hrvatska (27) i Albanija (52), a lošije Crna Gora (58), Makedonija (87), BiH (89) i Kosovo (92).
Kako se objašnjava u izveštaju, na plasman utiču faktori poput broja konflikata u koje je država upletena i njihovog trajanja, broja smrtno stradalih, odnosa sa susedima, kriminaliteta u društvu, udela izbeglica u populaciji, stope ubistava, verovatnoće da izbiju nasilne demonstracije, troškova za vojsku, dostupnosti ručnog vatrenog oružja… tako recimo SAD, koje se često nazivaju „liderom slobodnog sveta“, završavaju tek na 121. mestu, a Rusija na 154.
Od Islanda do Sirije
Stiv Kilelea, osnivač i predsednik Instituta, za DW kaže da su za pogoršanje stanja u poslednjih deset godina odgovorni pre svega konflikti na Bliskom istoku. Najlošije pozicionirana na listi i dalje je Sirija, u dnu su Avganistan, Južni Sudan, Somalija, Jemen, Libija...
Na prvih deset mesta su Island, Novi Zeland, Austrija, Portugalija, Danska, Kanada, Češka, Singapur, Japan i Irska. Najveća poboljšanja beleže neke zemlje supsaharske Afrike poput Gambije, Liberije, Burundija i Senegala.
„Broj mrtvih na svetskim bojištima se u poslednjih deset godina podigao za 246 procenata, broj žrtava terorizma za 203 odsto“, kaže Kilelea.
Naš sagovornik konstatuje da se, premda je Evropa najmirniji svetski region, stanje narušava u 23 od 36 zemalja koje se tu broje i to posebno u zapadnoj Evropi. Bolja vest je, kaže, što su 104 zemlje sveta umanjile vojne izdatke u odnosu na BDP, a 115 je redukovalo broj vojnika.
Koliko to košta?
U ovogodišnjem izveštaju o Globalnom indeksu mira (ceo izveštaj na engleskom možete preuzeti ispod teksta) prvi put je uveden i pojam „pozitivnog mira“ koji ne tretira mir samo kao odsustvo sukoba već istražuje društvene strukture, faktore i institucije koje aktivno doprinose miru i miroljubivosti. „Svaki procenat poboljšanja na polju pozitivnog mira ide sa 1,8 odsto privrednog rasta“, kaže Kilelea.
Njegovi institut računa da su, osim ljudskih, i ekonomski troškovi sukoba, ratova i nasilja ogromni – navodno 2.000 dolara godišnje po glavi svakog čoveka na Zemlji. Ako uzmemo broj stanovnika koji u sredu (6. jun) u 9:30 broji Nemačka fondacija za svetsku populaciju (7.627.317.138 ljudi), to mu dođe 15.254.634.276.000 dolara, dakle više od 15 biliona dolara.