Svet se i dalje naoružava
2. maj 2018.
DW: Gospodine Vezeman, u izveštaju za 2017. godinu SIPRI primećuje blago povećanje vojnih izdataka. Navodi se da je u svetu za vojne svrhe izdvojeno 1,739 biliona dolara – 1,1 odsto više nego 2016. godine. Da li je to mnogo ili malo?
Piter Vezeman: Ukoliko se uzmu u obzir statističke nejasnoće i okolnost da podaci nikada nisu u potpunosti pouzdani, onda se može reći da se radi o blagom povećanju. Ali jasno je da su se vojni izdaci globalno stabilizovali na veoma visokom nivou. Na regionalnom nivou vidimo prilično značajne razlike…
- pročitajte još: Užička municija u puškama džihadista
DW: Na primer u Kini. Tamo su vojni izdaci povećani za 5,6 odsto, na ukupno 228 miliona američkih dolara.
Vezeman: Da, ali to sledi liniju povećanja izdataka u poslednjih dvadeset godina. Vojni izdaci tamo prate rast bruto društvenog proizvoda. Dakle, nije reč o nekom posebno dramatičnom razvoju. Kina je u svetu na drugom mestu po izdvajanjima za vojsku. Ipak, to je daleko iza najvećeg ulagača, SAD, ali i daleko ispred ostalih zemalja na vrhu liste.
DW: Šta to govori o političkim ambicijama Pekinga?
Vezeman: Kina je veoma velika zemlja sa veoma velikom privredom. Kina ne želi da bude velika sila samo u regionu, već i globalno. Ima velike ambicije i to se odražava i na vojne izdatke.
DW: Spomenuli ste SAD koje imaju ubedljivo najveće velike izdatke. One više ulažu u svoju vojsku nego sledećih sedam zemalja na listi zajedno. Šta to znači?
Vezeman: Predsednik Donald Tramp je već progurao povišeni budžet – iako je bilo velikih protivljenja. U SAD postoje veoma uticajni glasovi koji traže smanjenje izdataka za vojsku. Ali Tramp je ipak uspeo da se izbori. I narednih godina može da se očekuju povećavanja izdataka.
DW: Naročito velika vojna izdvajanju su i na Bliskom istoku. Tamo je sedam od deset zemalja, čija su izdvajanja za vojsku najviša u odnosu na bruto domaći proizvod. Tu su Oman, Saudijska Arabija i Kuvajt, ali i Jordan, Izrael i Liban. Kako ocenjujete razvoj u tom regionu?
Vezeman: Saudijska Arabija, Ujedinjeni Emirati i Katar su spremni da veoma velike udele svog BDP izdvoje za vojne budžete. Saudijska Arabija dobrih deset procenata. To pokazuje kako te zemlje gledaju na svoju poziciju u regionu. U slučaju Saudijske Arabije brojke pokazuju i da ta zemlja motri glavnog konkurenta – Iran. Ratovi u Siriji i Jemenu uz to pokazuju da te zemlje ne povećavaju samo svoje izdatke, već i da su spremne da upotrebe kupljeno oružje za svoje ciljeve. Sa druge strane Iran ulaže relativno male sume za vojsku. Ali to može da se promeni. Iran je zaista voljan da poveća svoje izdatke, ali mu privredna situacija to trenutno ne dozvoljava.
- pročitajte još: Bundesver rasipa – država dosipa
DW: Afrički kontinent beleži minimalno smanjenje izdvajanja za vojsku, naime za pola procenta. Kako to objašnjavate?
Vezeman: Postoje veoma različiti razlozi. Angola je smanjila izdatke. Razlog za to je smanjenje cene nafte, koja naravno pogađa Angolu. To može da se kaže i za neke druge afričke zemlje, koje su zavisne od prihoda od nafte. Ali u nekim zemljama su se izdaci povećali, recimo u Sudanu. Borbe između vladinih snaga i pobunjenika su se intenzivirale.
DW: U centralnoj Evropi su izdvajanja za vojsku porasla za 12 odsto, u zapadnoj Evropi za 1,7 odsto. Da li to ima veze sa osećajem ugroženosti od strane Rusije?
Vezeman: Evropske zemlje time reaguju na dešavanja koja se doživljavaju kao pretnja, pre svega na situaciju u Ukrajini. Rusija je zaista u poslednjih deset godina značajno povećala vojne izdatke. Zbog toga se evropske zemlje osećaju primorane da urade isto – poput Poljske. I NATO je u regionu povećao broj vojnika. Ipak treba reći da Rusija trenutno ne povećava izdatke, čak su i manji u odnosu na prethodnu godinu. Te brojke treba više imati u vidu kada se u Evropi diskutuje o povećanju budžeta za odbranu. Moglo bi čak i da se postavi pitanje da li je sada pravi trenutak da se sopstveni izdaci za vojsku takođe smanje – kako bi se pokazalo da postoji volja da se konflikt reši na drugačiji način.
*Piter Vezeman je vodeći istraživač programa Transfer oružja i izdvajanja za vojsku na Međunarodnom institutu za mirovna istraživanja (SIPRI) u Stokholmu.