Sve više prostitucije među izbeglicama

Ahmad (ime je promenjeno), u Berlin je došao kao 16-godišnjak. On i njegova porodica su do tada, kao palestinske izbeglice živeli u Damasku. Kada je 2015. godine stigao u Nemačku, Ahmad se nadao da će njegovi roditelji i osmogodišnja sestra takođe moći da mu se pridruže. Međutim, njegova porodica još uvek živi u glavnom gradu Sirije.

Ahmad je danas punoletan i zbog toga više ne dobija pomoć koju dobijaju maloletne izbeglice. Takođe, on više nema ni pravo na smeštaj u centru za mlade. Zajedno sa velikim brojem drugih potražilaca azila, Ahmad je morao da pređe u sportsku dvoranu u kojoj su smeštene izbeglice. Tamo su ga zlostavljali drugi mladići. U toj sportskoj dvorani nema socijalnog radnika, nema obezbeđenja.

Tome bi trebalo dodati i strah od prisilnog povratka, koji će da se dogodi nakon jednogodišnje subsidijarne zaštite koju je dobio od nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF). Od jednog službenika te organizacije saznao je da tek nakon trogodišnjeg boravka u Nemačkoj, može da podnese zahtev za spajanje porodice.

Ahmad je spakovao svoje stvari i – pobegao. On danas nema stalno mesto boravka, nema adresu na koju može da mu stigne pošta i samim tim – nema finansijsku podršku. Bekstvom iz Damaska, za mladog čoveka počela je noćna mora: Ahmad se prvo suočio s drogom, a kasnije i sa prostitucijom. Pružajući seksualne usluge jednom starijem muškarcu, omogućio je sebi tokom narednih pola godine mesto stanovanja.

„Ahmadov slučaj samo je jedan od mnogih“, kaže Dijana Heniges iz organizacije „Moabit hilft“. Ona kaže da je prostitucija među izbeglicama u Nemačkoj u porastu. Pogođene izbeglice uglavnom dolaze iz Irana, Avganistana, Pakistana, Sirije ili Iraka. Henigesova takođe tvrdi da je uglavnom reč o izbeglicama koje imaju između 16 i 25 godina i da se to povećava – sve do 35. godine.

Berlinski Tirgarten postao je okupljalište osoba koje se bave prostitucijom i mesto na kojem spavaju izbeglice. Neke od tih izbeglica sada moraju da napuste nemačku i preti im prisilni povratak u njihove domovine. Drugi su pobegli iz izbegličkih domova. U organizaciji „Moabit hilft“ navode da ima slučajeva da izbeglice seksualne usluge nude i po privatnim stanovima i kućama.

Bez porodice i primanja

Mnoge mlade izbeglice u Nemačku dolaze same. Postoje slučajevi u kojim se prostitucijom bave čak i deca. „Ako neko ima 18 godina, to ne znači da je on odrasla osoba. To vlasti često zaboravljaju“, podseća Dijana Heniges. Ona kaže da su mladi često napustili zemlju uz pretpostavku da će kasnije moći da dovedu i svoju porodicu. „Razočarenje time što su dobili subsidijarnu zaštitu ili što uopšte nisu dobili status izbeglice, za njih je veliki šok.“

„To koliko su izbeglice podložne prostituciji, zavisi od nekoliko faktora“, kaže Henigesova i dodaje: „To zavisi od boravišnog statusa, obrazovanja, dužine boravka u Nemačkoj, da li je zavisnik ili je eventualno beskućnik. Svaki slučaj je – slučaj za sebe.“

Nedostatak perspektive

Ralf Reten, predsednik berlinske organizacije za pomoć mladima „Hilfe für Jungs e.V.“, u izjavi za DW potvrđuje da sve više izbeglica smatra da su prisiljeni da prodaju svoje telo. Ta organizacija u Tirgarten šalje socijalne radnike koji informišu izbeglice o AIDS-u i drugim bolestima koje su prenosive seksualnim putem.

Osim toga, ta organizacija je i mesto za anonimna savetovanja. Reten kaže da su samo prošle godine organizovali skoro 400 razgovora. Osim toga, mnoge izbeglice više ne vide alternativu prostituciji, jer nemaju mogućnost regularnog zapošljavanja. Mnogi su suočeni s time da još uvek nije donesena odluka o njihovom zahtevu za azil: „Za to vreme, oni nemaju pravo na kurs nemačkog jezika i kurs integracije. Oni ne rade, niti studiraju“, kaže Reten.

On uočava jedan temeljni problem: „Veza između ljudi u bekstvu i prostitucije, stara je koliko i čovečanstvo. Pošto nemaju druge mogućnosti da zarade novac, izbeglice su primorane da prodaju sopstveno telo.“

Henigesova smatra da taj problem u Nemačkoj mora pod hitno da se reši: „Položaj mladih izbeglica u Berlinu, daleko je od dobrog. Za njih mora da se učini mnogo više.“