Integracija izbeglica je moguća

Ingo Kramer prošle godine je nedelju dana proveo na brodu koji je spasavao izbeglice na istočnom delu Sredozemnog mora. „Tamo se radilo o spasavanju golih života“, kaže Kramer, inače predsednik Saveza nemačkih udruženja poslodavaca. Sada je njegov zadatak da „spasi“ izbeglice i potražioce azila koji stignu u Nemačku na drugi način - tako što će da ih integriše u tržište rada. „I to je pokazatelj društvene i ekonomske razboritosti“, smatra Kramer. Njegov zahtev u nemačkim firmama nailazi na otvorena vrata.

Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), napravljena u saradnji s nemačkim Saveznim ministarstvom za rad i socijalnu politiku, pokazuje da je 80 odsto preduzeća koja su zaposlila izbeglice ili potražioce azila vrlo zadovoljno motivacijom i radom svojih novih radnika. „Ovako upadljivo dobru ocenu nisam do sada videla ni u jednoj studiji“, sa zadovoljstvom konstatuje Gabrijela Ramos, specijalna poverenica generalnog sekretara OECD-a.

Prema navodima te organizacije, u Nemačkoj postoje dobri preduslovi za integraciju migranata u društvo. U to spada tolerantno i otvoreno civilno društvo u kojem se više od 11 odsto građana angažuje na podršci pridošlicama, ali i niska stopa nezaposlenosti, kao i dobro stanje u kojem se nalazi nemačka privreda. Ramos naglašava da je poruka svetu glasi: integracija izbeglica je izazov koji je moguće svladati.

Ključni faktor – jezik

Prema navodima OECD-a, tržište rada predstavlja osnov uspešne integracije. „Migranti preko njega žele i mogu da se uključe u društvo i da vode samostalan život“, naglašava Ramosova. A Nemačka je, ukazuje, poslednjih meseci napravila mnogo koraka kako bi olakšala migrantima put do posla. Posebno je pohvaljeno to što u međuvremenu i potražioci azila s velikim izgledima za dobijanje dozvole boravka, imaju pravo na 600 sati kursa jezika i sto sati nastave orijentacije. Generalno su, čini se, podsticaji za učenje jezika ključna poluga za „ubacivanje“ na tržište rada. Čak je i za poslove za koje se traži niskokvalifikovan kadar potrebno dobro poznavanje nemačkog jezika – to mišljenje zastupa više od polovine poslodavaca u Nemačkoj. Jezička barijera za 60 odsto od 2.200 ispitanih preduzetnika predstavlja „veliki problem“, dok nedostatak stručnog znanja i veština, kao drukčije radne navike, smetaju samo četvrtini ispitanika.

Iz studije OECD-a proizlazi da je nesigurni pravni status izbeglica prepreka za njihovo zapošljavanje. Uvedeno je doduše tzv. „Pravilo 3 plus 2“ – koje garantuje dozvolu boravka za najmanje tri godine obrazovanja i još dve godine sticanja radnog iskustva, ali se često dozvola za to u praksi onima koji apliciraju za – uskraćuje, konstatuje OECD.

Predsednik saveza poslodavaca priželjkuje pak dalju liberaliziranju tržišta rada za potražioce azila, kao na primer izdavanje dozvola za rad u nepunoj satnici: „Ne smemo blokirati nijedan put koji pruža mogućnosti“, upozorava Kramer.

Proces integracije na tržištu rada tek „u povojima“

Prema studiji OECD-a, oko devet odsto registrovanih nezaposlenih u februaru ima zvanični status izbeglica ili potražioca azila. Očekuje se da će taj broj da poraste kada bude okončan dugotrajan birokratski proces priznavanja izbegličkog statusa za stotine hiljada migranata koji su poslednjih meseci došli u Nemačku. Do njihove konačne integracije u društvo i svet rada, put će biti dug, zaključuju autori studije vodeći se primerima drugih europskih zemalja. Očekuje se da će u prvih pet godina stopa zaposlenih brzo da raste, ali da će se nakon toga taj proces znatno da uspori. I nemačka ministarka za rad Andrea Nales konstatuje: „Tek smo na početku“.