Srbija se ravna prema Nemačkoj

Predsednica stranke Levice Katja Kiping posetila je izbeglice u Beogradu i tom povodom za berlinski dnevnik Tagescajtung napisala tekst u kojem navodi: „Kraj je februara 2017. Sa fondacijom Roza Luksemburg sam došla u Beograd da svojim očima vidim kuda vodi ograničavanje broja izbeglica na obodu Evrope. Da bismo stekli sveobuhvatnu sliku, razgovaramo i sa predstavnicima srpske vlade, nemačke ambasade, šefom UNHCR u Srbiji, sa nevladinim organizacijama i inicijativama solidarnosti. Obilazimo jedan zvanični izbeglički kamp kao i barake u centru grada.“

„U zvaničnim kampovima situacije loša, ali dosta bolja nego u barakama. Zašto tako mnogo izbeglica izbegava da se zvanično registruje? Kampovi u blizini glavnog grada su najčešće prepuni. U to smo i sami mogli da se uverimo kada je tim lokalne humanitarne organizacije Info park pokušao da nađe mesto jednoj porodici koja je potpuno iscrpljena stigla u Beograd. U prihvatilištima do kojih je moglo da se dođe još iste večeri, nije bilo slobodnog mesta“.

Zlostavljanje se dešava u EU

„Osim toga, ima izveštaja prema kojima državne interventne snage, za vreme transporta u zvanične kampove, uz primenu sile vraćaju izbeglice natrag u Bugarsku. Nasilno vraćanje (još) nije zvanična srpska politika, ali ima i toga. Kada se tako nešto desi, vest o tome brzo šire krijumčari, između ostalog, i zato što njihov posao cveta kada se poveća skepsa prema vladinim instancama. Osim toga, pročulo se i da Mađarska gotovo više nikoga ne pušta u zemlju. Tako su neke izbeglice ostale u centru grada zato što im je lakše da tamo stupe u kontakt sa krijumčarima“.

U nastavku autorka piše o tome kako mađarska policija krajnje grubo postupa sa izbeglicama, da ih često premlaćuje, ili ih poliva vodom i ostavlja – bez odeće – sa druge strane ograde, na temperaturama ispod nule.

„Ta zlostavljanja se dešavaju u jednoj zemlji EU. Da li zvanična mesta EU stvarno ništa ne znaju o tome? Zlostavljanja i kolektivno izbacivanje bez odgovarajućeg pravnog postupka su jasna povreda zakona i nespojiva sa Konvencijom o izbeglicama kao i članom 4 četvrtog dodatnog protokola Izjave o ljudskim pravima.“

„Mi snosimo enormnu odgovornost“

„U Srbiji vidim kakve posledice može imati već i sama diskusija o ograničavanju broja izbeglica. Ta zemlja želi da dokaže da je dostojan kandidat za EU i zato se orijantiše prema raspoloženju EU, posebno onom u Nemačkoj. Kada je u leto 2015. nemačka vlada bar retorički naglašavala važnost ljudskih prava, Srbija je (u okviru svojih mogućnosti) preduzela sve kako bi zaštitila ljudska prava izbeglih. Čim u Nemačkoj političari počnu da okreću raspoloženje protiv izbeglica, to i na Balkanu odmah pojačava pritisak na te ljude.“

Katja Kiping zaključuje da način na koji se u Nemačkoj govori o izbeglicama ima direktne posledice po uslove u kojima se nalaze ljudi negde drugde. I poručuje: „Mi snosimo enormnu odgovornost“ te da se treba boriti „za Evropu u kojoj važi univerzalna zaštita izbeglica, velika pouka iz najmračnijih poglavlja evropske istorije“, i to „bespogovorno i bez ograničavanja broja izbeglica“.

Ekstremisti u BiH – bez predvodnika?

Bečki dnevnik Standard piše o racijama i hapšenju dvojice salafističkih propovednika u Beču i Gracu. Oni su uhapšeni 26. januara i zbog toga „su i neki na Balkanu odahnuli. Jer, među uhapšenima je Nedžad B. koji već godina aagituje u jednoj salafističkoj džamiji, a on – pored već osuđenih Mirsada O. i Muhameda P. važi kao jedna od tri glave grupe vehabija iz Beča koji potiču sa Balkana i održavaju najtešnje veze – i finansijske – sa salafistima u Bosni i Hercegovini i Sandžaku.“

„Nedžad B. ima enormni ideološki uticaj na radikalne balkanske vehabije, a smatra se da je neke od njih i finansirao (…) Već je i suđenje Mirsadu O. alias Ebu Tejmi, koji je u Gracu zbo terorističkog udruživanja, podsticanja na ubistvo i iznude nepravosnažno osuđen na 20 godina zatvora, što važi kao važan signal salafistima u regionu da austrijska država dela“. Standard se poziva na stručnjaka za bezbednost Vladu Azinovića koje kaže da su sada „najekstremnije salafističke Takfiri-grupe privremeno bez predvodnika“.