Svakodnevna mržnja prema nerusima
3. jun 2016.Trudim se da ga gledam u oči. Bolje rečeno u desno oko – jer levo nema. Ali vidim samo sebe u odrazu njegovih crnih sunčanih naočara. I njegovu kapu ispod koje je deset centimetara velika rupa u lobanji samo provizorno zatvorena. Tu bi kasnije trebalo da bude ugrađena metalna proteza.
Pred Sulajmonom Saidovim su brojne komplikovane operacije. Njegovo zdravlje zauvek je narušeno. Taj 38-godišnjak govori tiho, priča na svom maternjem jeziku, tadžičkom, kako se dogodio stravični napad na njega. Napad za koji ne postoji nikakvo drugo objašnjenje osim mržnje. Čiste mržnje – mržnje prema svima koji nisu Rusi.
Pokušao da zaštiti nećaka
Napad se dogodilo u aprilu ove godine. Sulajmon Saidov se sa svojim 19-godišnjim nećakom vozio podzemnom železnicom kući u moskovsko predgrađe Tjoplij Stan. Sulajmon je sedeo, a njegov nećak stajao pored njega. „Ne znam na kojoj je to stanici ušao taj muškarac. Osećao se jako na alkohol. Prvo je nešto nerazumljivo mrmljao, a onda glasno napao nas dvojicu.“
Kada je Saidov pitao pijanca ima li nešto protiv Tažikistanaca, on je izvukao pištolj sa gumenim mecima i zapucao. Prvo na Sulajmona, u stomak, pa u glavu, a onda i na nećaka. Saidov je pokušao da zaštiti dečaka. Bacio se pred njega i tada je pogođen treći put – u oko.
Gastarbajteri pod generalnom sumnjom
Voz je stao i putnici su se razbežali. Policajci koji su stigli najpre nisu hteli da uhape pijanog napadača već žrtvu oblivenu krvlju. Gastarbajteri iz centralne Azije u Rusiji su, naime, pod generalnom sumnjom da ilegalno borave u Rusiji. Tek kasnije je uhapšen napadač.
„Već trinaest godina dolazim u Rusiju“, priča Sulajmon Saidov mesec dana nakon napada. „Rusi s kojima sam radio nikad nisu imali ništa protiv mene. Renovirao sam stanove. Upoznao sam mnogo ljudi i svi cene moj rad. Ovde zarađujem 30 do 40 hiljada rubalja mesečno. U Tadžikistanu bih zarađivao četvrtinu ili petinu toga.“
„Vlasti zataškavaju“
Naš razgovor je moguć zato što Sulajmonov nećak Dilshod Saidov prevodi sa tadžičkog na ruski. Njemu je važno da što je moguće više ljudi sazna za taj slučaj. „Vlasti u početku uopšte nisu htele da sarađuju, iako je slučaj potpuno jasan. Hteli su da celu stvar zataškaju i proces zaključe što je moguće pre. Nije bilo jasno da li će Sulaimonovo oko moći da bude spaseno. Naš slučaj, s njihove tačke gledišta, uopšte nije bio tako strašan.“
U toku je istraga protiv napadača Sergeja Z. Optužen je za pokušaj ubistva po članu 105, deo 1, ruskog Krivičnog zakona. Nejasno je da li će mržnja prema strancima biti uzeta kao otežavajuća okolnost. Sulajmonu i Dilshodu Saidovu je to važno – vlastima očigledno nije.
Svake godine milion Tadžikistanaca dolazi u Rusiju
Prema zvaničnim podacima ruske Ustanove za migraciju, u Rusiji trenutno boravi 878.536 Tadžikistanaca. Gotovo svi su „gastarbajteri“ – taj nemački pojam u međuvremenu je prihvaćen i u ruskom. Svake godine u Rusiju dolazi milion njih u potrazi za poslom. Njihova domovina Tadžikistan jedna je od najsiromašnijih država iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Takođe, više od milion njih svake godine napusti Rusiju – većina ih bude proterana. U borbi protiv terorizma Rusija je pre nekoliko godina pooštrila Zakon o strancima i sada demonstrativno ulaže napore protiv ilegalnog boravka stranaca.
U limenom sanduku nazad u domovinu
„Migrante policija često hapsi na ulici i demonstrativno odvodi“, priča jedan od gastarbajtera koji ne želi da mu objavimo ime. „A često se radi samo o tome da ljudi ne razumeju neke birokratske propise, neke papire su pogrešno popunili ili jednostavno ne mogu da plate previsoku taksu za prijavu boravka u Rusiji“, žali se Karomat Šaripov, predsednik udruženja „Tadžikistanski radni migranti“. „MI Tadžikistanci ovde živimo prema načelu: bori se ako želiš da preživiš. Mi smo u manjini. Ovde vlada pravo jačeg. Slabiji mora da ispašta“, kaže Šaripov za DW.
Ne postoje statistike o tomu koliko je Tadžikistanaca u Rusiji bilo žrtva mržnje prema strancima ili čak ubijeno. Često ne budu ni vraćeni u domovinu, već jednostavno budu pokopani na najbližem muslimanskom groblju. Prema navodima Karomata Šaripova, samo njegovo udruženje svakodnevno otprema tri do četiri sunarodnika u domovinu kao takozvani „teret 200“ – to znači kao mrtvace u limenom sanduku. „Ukupno u Rusiji svake godine pogine oko 1.300 Tadžikistanaca“, kaže Šaripov.
Sulajmon Saidov je preživeo sa teškim povredama. Ptiamo g da li on zbog toga mrzi Ruse. „Ne – jer ne mislim da je taj čovek imao nešto protiv mene. On jednostavno mrzi one koji nisu Rusi.“