Veliki talas ruskih azilanata u Nemačkoj
1. jun 2016.
Tekst, koji je nemački list „Di velt“ objavio u ponedeljak (30.5.) na svojoj naslovnoj strani zvuči kao pretnja. Iza naglog povećanja broja izbeglica iz Rusije, pre svega iz Čečenije, mogla bi da stoji – demonstracija moći Kremlja. Među potražiocima azila iz te kavkaske republike je, navodi list, mnogo salafista. U Moskvi se, citira „Di velt“ anonimne nemačke eksperte, pažljivo pratilo kako je izbeglička kriza u Nemačkoj izazvala nesigurnost kod građana. I to je navodno jedan od razloga zbog kojih je predsednik Putin ponovo otvorio „čečensko pitanje“.
Nemačka vlada je sve te navode prokomentarisala rečima da je pisanje lista spekulacija u kojoj oni ne žele da učestvuju. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Tobijas Plate potvrdio je međutim brojke koje navodi „Di velt“. Od januara do maja 2016. zabeleženo je da preko 80 odsto ljudi prebeglih iz Rusije dolazi iz Čečenije. Rusija je trenutno sa 2.770 pridošlih izbeglica, na petom mestu u Nemačkoj – nakon Sirije, Avganistana, Irana i Iraka. Na internet-stranici nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice (BAMF) mogu se međutim naći drugačiji podaci. Oni govore da je u aprilu u Nemačkoj registrovano 850 potražilaca azila iz Rusije, što znači da je ta zemlja na devetom mestu po broju izbeglica u Nemačkoj.
Međutim procenat odnosno kvota priznavanja njihovih molbi za azil veoma je mala. U proseku azil se odobrava samo u manjem broju slučajeva i dobije ga samo šest odsto ljudi koji su podneli molbu. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ole Šreder želi da to tako i ostane. Prema pravilima Evropske unije, podnosilac azila mora da podnese zahtev u prvoj zemlji Unije u koju kroči, a to je kod većine ljudi koji dolaze iz Rusije – Poljska.
Čečenski režim sve brutalniji
Činjenica je i da dosta ljudi dolazi i iz Dagestana. Često se radi o bolesnim ljudima, koji imaju rak, sidu ili hepatitis. Čečenska vlada s predsednikom Ramsanom Kadirovim na čelu, kojeg podržava Moskva, brutalno se obračunava sa neistomišljenicima. Ekonomska situacija izrazito je teška. „Režim je svakog meseca sve brutalniji, a protekle godine situacija se znatno pogoršala“, kaže za „Di velt“ Jekaterina Sokirjanskaja iz Međunarodne krizne grupe.
Lokalne krijumčarske bande bezobzirno lažu ljude. Povećan broj izbeglica pre dve godine uzrokovan je lažima krijumčara ljudi da će u Nemačkoj dobiti kuću i parče zemlje. Istovremeno, situacija u susednom Dagestanu još je gora. Tamo građane terorišu salafisti.
Situacija je dovoljno teška – toliko da nije potrebno da se vodi specijalna kampanja iz Moskve kako bi se povećao talas ljudi koji napuštaju Čečeniju i Dagestan.