„Sutra bih se vratio“
4. februar 2019.
„Mnogi od nas često razmišljaju o tome da se jednog dana vrate", govori Adnan Berberović, Hercegovac koji 25 godina živi u Švedskoj. "Većina ljudi taj dan dočeka tek kada ode u penziju. Ali, da li je zaista vredno čekati da ostarite, da biste ostvarili svoj san?", nastavlja on.
Berberović je jedan od onih koji ne želi da čeka i kao suvlasnik firme SEEBA koja se bavi poslovnim konsaltingom u Stokholmu, otvorio je nedavno podružnicu u Sarajevu. Nije se vratio u BiH, ali ne znači da u budućnosti neće. Ali otvaranje te firme motivisalo je njegove dve saradnice da se presele u Sarajevo i od tamo vode poslove: "Reč je o dve sestre koje su bosanskog porekla, a rođene u Švedskoj", ponosno govori Adnan.
Iako je BiH prošle godine postala bogatija za jednu kompaniju i dve osobe, prema nedavnom istraživanju Agencije za statistiku BiH, ta država je iste 2018. godine, postala siromašnija za 250 hiljada radno sposobnih građana u odnosu na 2008. godinu. Van granica BiH, prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice, danas živi oko 1,7 miliona građana, ali se procenjuje da je broj ipak veći i zaokružuje se na 2 miliona. Unutar granica BiH, prema statistikama poslednjeg popisa stanovništva iz 2013. godine, živi 3.5 miliona stanovnika.
Angažman iz dijaspore
U inostranstvu postoje brojne inicijative i projekti koje pokreću građani s ciljem doprinosa i razvoja njihove domovine. Emir S. koji u Beču živi 14 godina, ispričao nam je svoju priču:
„Moji prijatelji i ja smo hteli na neki način da doprinesemo razvoju BiH i zaključili smo da je najbolje investirati u mlade i u obrazovanje", objašnjava on i dodaje da su tako nastale dve inicijative: „Prva inicijativa je fond za stipendiranje studenata Univerziteta Tuzla, a druga je podrška kabinetu informatike moje bivše srednje škole, Gimnazije Meša Selimović‘. Kupili smo neophodne setove uz čiju pomoć učenici mogu praktično učiti programiranje".
U saradnji sa nevladinom organizacijom Fondacija Tuzlanske zajednice, Emir i još dvadesetak osoba, stipendirali su pet studenata koji će ove godine primati po 150 KM mesečno. Fond nosi ime „Prometej", promoviše sekularizam i antifašizam, a od stipendista zauzvrat traži aktivizam u lokalnoj zajednici, objašnjava Emir.
Osim toga, on sa prijateljima učestvuje i u kupovini i slanju novogodišnjih paketića za siromašnu decu u BiH. „Beč nije tako daleko i šteta je da ne iskoristimo priliku i pomognemo koliko možemo", kaže Emir koji je prošle godine prvi put iz Beča glasao na opštim izborima u BiH. „Dijaspora treba da glasa. Društvo je dole zarobljeno i oni koji žive vani videli su kako funkcioniše normalna demokratska država i mogu možda bolje razlučiti progresivne od destruktivnih političkih opcija", objašnjava Emir koji svake godine u BiH provede tri do četiri sedmice.
Na pitanje da li bi se vratio u BiH, Emir odgovara: „Ne bih isključio tu opciju. Da postoji zdrava politička atmosfera, da se cene znanje i rad, ja bih se odmah sutra vratio. Radio bih i za manje novaca. Ali realno, sada ne izgleda kao da će tako uskoro biti", dodaje on.
"Jedina konekcija prijatelji i prorodica"
Danijela Mitrović (32) iz Novog Sada u Bonu živi 5 ipo godina, i baš kao i Emiru, jako joj je bitna zemlja porekla. Trudi se da tamo ide što češće, i to prvenstveno radi porodice i prijatelja.
„Idem na glasanje u Srbiju, išla sam i na proteste u Novom Sadu. Uključena sam kao da sam i dalje tamo" objašnjava ona u razgovoru za DW. Danijela smatra da je to jako važno, a naročito joj je bitno da može da glasa, jer tako može da utiče ko pregovara u njeno ime: "Bitno mi je da Srbija i Nemačka imaju dobar odnos zbog svih administrativnih procedura, ali i mog života ovde u Nemačkoj, ali i života meni dragih ljudi u Srbiji." Na pitanje koja država joj je važnija, Danijela odgovara da je to Srbija, bar za sada.
Međutim, nisu baš svi tako politički angažovani i povezani sa zemljom svog porekla. Kod nekih to ipak ostaje na nivou nostalgije i lepog osećaja, te odmora. Emir Hadžimujagić rođen je u BiH, ali većinu svog života proveo je u Hrvatskoj i poseduje hrvatski pasoš. Danas živi u Minhenu, i ne vidi svrhu političkog ili bilo kakvog drugog angažovanja ni u jednoj, niti u drugoj zemlji.
„Emotivno sam jako vezan i za Hrvatsku i BiH. Ali ne glasam niti se angažujem u bilo kakvom smislu. Jedina konekcija su prijatelji i članovi porodice koji su tamo ostali" govori on za DW.
Emir ipak svake godine posećuje Sarajevo i Zagreb sa svojom devojkom, a odmor provode i na hrvatskoj obali, jer kako kaže, na obe lokacije se lepo osećaju. Roditelji njegove devojke, Selme Muratović su u Nemačku stigli 60-ih godina, i ona je rođena u Nemačkoj. Ni nju, kao ni Emira ne zanima politička situacija na Balkanu.
Iz dijaspore za Srbiju 3,1 milijarde evra
Darko Janjević iz Srbije mora da prati političku situaciju na Balkanu jer mu je to deo posla, ali što duže živi u Nemačkoj, sve slabije uspeva da održava kontakte sa prijateljima. "U Srbiji sam kupio stan i redovno šaljem novac dole, ali sve slabije održavam kontakte sa prijateljima i moj život se sve više premešta u Nemačku", objašnjava Janjević, kolega sa DW.
"Želim da glasam na izborima u Srbiji iz Nemačke, ali čini mi se kao da našoj vladi to nije u interesu, jer je procedura prekomplikovana", objašnjava Darko i naglašava da dijaspora treba da glasa: "Ako ništa, radi ogromnog novca koji šaljemo iz inostranstva".
Novac koji u Srbiju, BiH i Hrvatsku pristiže iz inostranstva nije zanemariv: Prema poslednjim zvaničnim podacima Centralne banke BiH, u 2017. godini iznos novčanih doznaka iz dijaspore iznosio je 2,61 milijardi KM. U Hrvatsku su gastarbajteri iste godine iz inostranstva poslali 2,12 milijardi evra, dok srpska Narodna banka ima najnovije podatke - na osnovu novčanih doznaka na adrese građana Srbije je 2018. stiglo 3,1 milijarde evra.
U sve tri zemlje se radi o rekordnim iznosima, a procenjuje se da su duplo veći novčani iznosi koji iz inostranstva stižu neformalnim putem.
Adnan Berberović sa početka priče navodi da je firma "Restart" iz Sarajeva, koja mu je proceduralno pomogla da otvori podružnicu u Sarajevu, a u čijem je on upravnom odboru, prošle godine registrovala 10 novih kompanija u BiH.
"Mnogo je problema u zemljama Balkana koji mogu demotivisati naše ljude da se angažuju. Ali, oni ipak mogu iskoristiti najbolje iz oba sveta - i sa Balkana i sa Zapada - i tako pomoći zemljama iz kojih dolaze da brže i lakše prođu transformaciju do stabilne ekonomije. Jer, danas je ceo svet mobilan i digitalan i uskoro ćete moći ostvariti prihod gde god da živite, pa zašto onda da se ne živi na Balkanu? Tu možete biti samo dobitnik", zaključuje on.