Surova realnost Morije i „lepe želje“ EU
3. oktobar 2019.
DW: Gospodine Knaus, u Grčkoj su nedavno poginuli su majka i njena beba u požaru koji je izbio u prepunom izbegličkom kampu Morija. Kako sprečiti dalje pogoršavanje situacije?
Gerald Knaus: Ova tragedija je bila potpuno predvidljiva, zapravo se ovako nešto već dogodilo. Pre tačno tri godine, u oktobru 2016, desio se požar u Moriji. Uslovi su sada mnogo gori, mnogo je više ljudi zbijeno na jednom mestu.
Najhitniji korak je ono što smo već preporučili pre tri godine. Trebalo bi odlučiti brzo, u narednim nedeljama, ko od trenutnih stanovnika kampa može da se vrati u Tursku, a ko bi trebalo da ostane u Evropi. I posle te odluke, trebalo bi da smo u stanju da brzo prevezemo ljude ili u Tursku ili na evropsko kopno.
Ako to nismo u stanju, ljudi će i dalje morati da čekaju mesecima u kampu gde nema zaliha, doktora, nema psihološke niti socijalne pomoći, čak nema ni dovoljno mesta da ljudi budu bezbedni i da se prema njima ponaša humano. Onda će ovakve tragedije i dalje da se dešavaju, i sporazum između EU i Turske biće doveden u pitanje.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer boraviće u Turskoj i Grčkoj sa nekoliko kolega iz drugih evropskih zemalja. Šta očekujete od ove posete?
Ovo je trenutak istine za Evropsku uniju i jako je važno da postoji realizam u diskusijama između nemačkog ministra unutrašnjih poslova i njegovog kolege iz Grčke. Potpuno je jasno da Grčka neće moći sama da primeni sporazum između EU i Turske, čak i ako se potpuno posveti tome. Grčka je imala više zahteva za azil po glavi stanovnika nego bilo koja druga članica EU, osim Kipra, i dokumenta čekaju na obradu do dve godine.
Kao prvi korak, najvažnije je da šest ili sedam najefikasnijih službi za izdavanje azila u Evropi nastupe zajedno — nadajmo se da će to ponuditi nemački ministar unutrašnjih poslova. Te agencije i njihove grčke kolege bi trebalo da izračunaju koliko socijalnih radnika, prevodilaca, komisija, resursa je potrebno da se u roku od nekoliko nedelja reše prijave za azil, imajući u vidu da na ostrva svakog dana dođe 200 ljudi.
Za nekoliko nedelja trebalo bi da realistično procene koliko im je resursa potrebno i smisle plan kako da do njih dođu. To je zato što je dosada celokupna primena sporazuma između EU i Turske zasnovana na lepim željama, bez jasne analize onoga što je potrebno. I takođe nisu sasvim svesni da, kao drugi korak, mi moramo da budemo sposobni da proverimo šta se dešava kada vratimo ljude u Tursku.
Šta je potrebno za taj korak?
Ministarstvo unutrašnjih poslova u Ankari bi trebalo da postavi ombudsmana, nekoga ko može da uveri grčke zvaničnike da će porodica koju su poslali, jer su Sirijci navodno tamo bezbedni, zaista i biti bezbedna. Jedino ako to može da se proveri, državni službenici koji se bave azilima moći će da mirne savesti pošalju ljude natrag.
Ovo je u našem interesu i u interesu Grka. Takođe je u interesu Nemačke. U suštini je i u interesu izbeglica da primenimo ovaj dogovor u skladu sa našim suštinskim pravima, vrednostima i zakonima.
*Gerald Knaus je direktor Evropske inicijative za stabilnost i glavni autor sporazuma o migrantima između EU i Turske.