Nema haške istrage o ratnim zločinima
13. april 2019.
Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu neće istraživati moguće ratne zločine u Avganistanu. Sudije su zaključile da istrage o situaciji u Avganistanu „u ovom trenutku ne bi bile od koristi interesima pravosuđa", saopštio je sud u Hagu, dodavši da bi „aktuelne okolnosti" u Avganistanu „ozbiljno ograničile mogućnost uspešne istrage i krivičnog gonjenja".
Glavna tužiteljka ovog suda, Fatu Bensuda, podnela je 2017. zahtev za istrage mogućih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina u Avganistanu. Konkretno, reč je o optužbma protiv talibana i avganistanskih vladinih snaga, ali i pripadnika američke vojske i tajne slžbe SAD, Cije (CIA) u Avganistanu u periodu od 2003. godine pa nadalje.
Međunarodni krivični sud je poslednje sredstvo za procesuiranje teških zločina protiv ljudskih prava ili čovečnosti. On obično preduzima akcije samo kada druge države ne žele da procesuiraju osumnjičene ili nisu u stanju da to učine.
Odnos SAD prema sudu
Američka vlada je na te optužbe ljutito reagovala. Američki državni sekretar Majk Pompeo je još u martu zapretio da se - svim osobama uključenim u istrage američke vojske u Avganistanu - više neće izdavati američke vize. Prema saopštenju kancelarije glavne tužiteljke Međunarodnog krivčnog suda u Hagu, Bensudi je 5. Aprila ukinuta američka viza.
Reagujući sada na odluku Međunarodnog suda u Hagu da ne istražuje moguće zločine u Avganistanu, američki predsednik Donald Tramp je rekao da je to pobeda međunarodnog prava.
Pogođeno više od pola miliona ljudi
Međutim, aktivisti za ljudska prava su uznemireni. Odluka da se istraga ne sprovede je razočarenje za žrtve, rekla je predsednica Nezavisne komisije za ljudska prava u Avganistanu Sima Samar. I aktivista za ljudska prava Abdul Vadud Pedram takođe se plaši da bi kršenja ljudskih prava poslednjih godina mogla biti zaobiđena tokom takozvanih mirovnih pregovora između SAD i Talibana.
„U Avganistanu je bilo mnogo kršenja ljudskih prava i ratnih zločina, a 2017. godine, kada je Međunarodni krivični sud to tražio podneseno je više od 600 slučajeva, u koje je uključeno ukupno pola miliona ljudi. A onda su SAD izvršile ogroman pritisak na sud, na tužioce i na sudije ovog suda. Ali narod Avganistana čeka pravdu."
I organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč takođe je osudila odluku MKS-a: „To je težak udarac za žrtve".
Nisu samo Sjedinjene Države počinile ratne zločine u Avganistanu, tvrdi advokat za ljudska prava Pedram. Proteklih decenija su ratne zločine počinili i talibani, kao i druge grupe, pa i avganistanski političari koji danas odlučuju o budućnosti zemlje, objašnjava Pedram. „Ali danas niko ne pita o milionima žrtava koje su izgubile članove porodice, a oni koji su bili uključeni u sukobe iz prošlosti danas sede za stolom i govore o miru."
Talibani skinuti sa crne liste i ipak kreću u ofanzivu
U cilju uspeha naredne runde pregovora u Dohi, čak su i visoki talibanski predstavnici sada uklonjeni sa crne liste Ujedinjenih nacija. Kao što je objavljeno na internet stranici Saveta bezbednosti UN, među njima je i zamenik šefa talibana Mula Abdul Gani Baradar.
Uprkos tekućim mirovnim pregovorima i uprkos ovom potezu UN - talibani su najavili svoju prolećnu ofanzivu. Ona nosi ime Al-Fatah, što znači pobeda.
„Naša dužnost prema džihadu nije završena", navodi se u izjavi talibana. Ključna komponenta ove ofanzive je da ubedi Avganistance da napuste vojsku i policiju. Talibani pozivaju sve sigurnosne snage da zaštite svoje živote i da se odreknu „besmislenih neprijateljstava i uzaludnog otpora" i pridruže im se. Talibani kažu da su odlučni da oslobode zemlju od „strane okupacije", te da imaju novu taktiku i moderno oružje, i nadaju se da će u ofanzivi osvojiti velike oblasti uključujući i gradove.
Talibani su uspeli da osvoje mnoga područja proteklih nekoliko meseci i godina. Prema vojnim informacijama, avganistanska vlada sada kontroliše samo nešto više od polovine okruga u zemlji. Borbe su se nedavno intenzivirale. Vojni krugovi kažu da u borbama svakodvneo gine oko 35 vojnika i policajaca.
I oružane snage Avganistana su takođe najavile ofanzivu krajem marta, na početku avganistanske nove godine.
Istovremeno, talibani vode direktne razgovore sa SAD o političkom rešenju sukoba. Sledeće sedmice, visoki talibanski zvaničnici će se takođe sastati sa delegacijom avganistanskih političara u Dohi u Kataru.