Sud odlučuje o izvozu oružja na mala vrata

Spor koji se od utorka nalazi pred Ustavnim sudom u Karlsrueu bio je izazvan medijskim napisima koji su 2011. javljali o prodaji 200 najsavremenijih nemačkih tenkova Leopard 2 (na naslovnoj fotografiji) Saudijskoj Arabiji. Problem je bio što je Saudijska Arabija pre toga aktivno pomagala vlastodršcima Bahreina u gušenju tamošnjih protesta i bila je barem teoretska mogućnost da će se mirni demonstranti koji protestuju protiv šeika sudariti upravo sa tenkovima Made in Germany. Posebno je pikantno bilo što je nova verzija Leoparda upravo pravljena za takozvane asimetrične sukobe, recimo za ulične borbe. Zato je i više predstavnika opozicije u Bundestagu htelo da zna detalje o tom izvozu tenkova u Saudijsku Arabiju.

S obzirom da je u poslovima s oružjem uobičajena diskrecija, nemački Ustav predviđa da o takvim poslovima odlučuje Vlada. Naravno, kada je reč o izvozu oružja u neku zemlju NATO, odnosno saveznicu Nemačke, dozvola za izvoz je po pravilu puka formalnost. Ako je pak slučaj posebno osetljiv, onda odlučuje Veće za nacionalnu bezbednost koje čine glavni ministri: osim kancelarke i njenog zamenika, tu je i šef kancelarskog ureda, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova, kao i ministri pravosuđa, finansija i razvoja. Njihove sednice su tajne i samo jednom godišnje objavljuju uopštene brojke o izvozu nemačkog oružja u inostranstvo.

Šta moraju i mogu znati poslanici?

Veće za nacionalnu bezbednost zaista je ekskluzivan klub – previše ekskluzivan, smatraju poslanici stranke Zelenih. Tu nema mesta opoziciji niti kritici, jer je sve tajno. Za čuvenog poslanika Hans-Kristijana Štrebelea (koji je inače išao da poseti Snoudena u Moskvu te traži da ovaj u Nemačkoj dobije azil) tu je i pitanje legitimnosti tog posebnog Veća: „U Ustavu ne piše samo da Nemačka ne sme učestvovati u napadačkom ratu, nego i da o takvim osetljivim pitanjima mora da odluči Vlada“, kaže Štrebele. Nema tu mesta, dodaje, nekakvim telima koja zasedaju u tajnosti.

Ovom političaru su se u tužbi pred Ustavnim sudom priključile i njegove dve koleginice iz stranke Zelenih, Klaudia Rot i Katja Kojl. Oni ističu i činjenicu da je Nemačka parlamentarna demokratija i da narodni poslanici imaju pravo i dužnost da znaju baš sve relevantne činjenice, pa i kuda odlazi oružje koje je proizvedeno u Nemačkoj. Utoliko traže barem preciznije izveštaje i to one koji su još aktuelni. Trenutno šture informacije dobijaju tek kada je oružje već prodato i isporučeno.

Sud ne menja propise

Ustavni sud je u utorak tek saslušao argumente i odluka se očekuje možda tek na leto. Jer pitanje nije baš sasvim lagano: Vlada istrajava na činjenici da izvoz oružja pripada u osnovne delatnosti izvršne vlasti, dakle nemačke vlade, a to piše i u Ustavu. Tajnost je potrebna ne samo zbog spoljnopolitičkih razloga, nego i proizvođači imaju svoje poslovne tajne koje ne žele da razglase na sva zvona.

Utoliko nije na Ustavnom sudu da piše nove odredbe, nego da tumači postojeće – i tu se sve čini jasno. Veće za nacionalnu bezbednost je svojevrsno operativno telo Vlade u kojem praktično uvek sede i ministri koalicionih partnera, ali ni Ustav ne piše da o tome treba da zna i raspravlja preko 600 poslanika Bundestaga.

Ustavni sud može dati mišljenje kako da se ubuduće izbegnu ovakvi sporovi, a i predstavnik vlade na raspravi pred Sudom se pokazao spremnim na nagodbu. Nemački ministar unutarnjih poslova Tomas de Mezijer pristao je da izveštava Parlament u mnogo kraćem vremenskom roku – ali to tek nakon što je izvoz oružja odobren. To je dovoljno, smatra ministar, da Bundestag ostane „važan instrument nadzora parlamentarne demokratije“.

aš/nr/swr/dpa