Strogo kontrolisani incidenti

Nakon nekoliko burnih dana, u Piranskom zalivu zavladalo je zatišje. Razlog je loše vreme, zbog kojeg hrvatski i slovenački ribari nisu isplovljavali, ali i činjenica da se hrvatsko-slovenački arbitražni spor preselio na diplomatski teren. Ipak, napetost je ostala, a taj utisak pojačava prisustvo hrvatske policije u Savudriji, ali i slovenačke na njihovoj strani granice – uz živopisne Sečovljanske solane, koje su u istoriji često bile predmet političkih sporova i ratova, u vreme kada je so bila dragocena sirovina i strateška roba.

- pročitajte još: Piranski zaliv – EU je na potezu

Hrvatski ribari, koji u savudrijskoj ribarskoj lučici ovih dana čiste mreže pripremajući se za sledeće isplovljavanje kad se popravi vreme, ipak ne kriju zadovoljstvo. Najavljene drakonske kazne Ljubljane hrvatskim ribarima zbog ribarenja u „slovenačkom moru“ u Piranskom zalivu, nisu stigle na njihove kućne adrese.

Danilo Latin, neformalni portparol savudrijskih ribara, veruje i da neće. „Slovenačka strana imala je dovoljno vremena od 30. decembra da dostavi kazne ako je to nameravala. Mislim da se ipak radilo samo o pretnjama, koje se, srećom, ne ostvaruju. Zaključujem da su shvatili da ipak ne postoji zakonska osnova za kažnjavanje hrvatskih ribara“, optimista je Latin, čovek koji je već godinama, silom prilika, neposredno uključen i upućen u dugogodišnji neprijatni spor.

Danilo Latin veruje da je u slučaju najavljenih slovenačkih kazni ipak bilo presudno to što ne postoji prihvaćena i usaglašena granica na moru, koja je u svakoj pravnoj državi preduslov za sankcionisanje nedozvoljenog prelaska granice.

Uz jedan ribarski – dva policijska broda

Hrvatski ribari u Savudriji ne kriju zadovoljstvo ni kada je reč o podršci i zaštiti policije. Proteklih meseci, a naročito nedelja, policija je stalno povećavala prisustvo u spornom akvatoriju. U trenutku našeg boravka u savudrijskoj lučici bila su privezana tri policijska broda. Ribari nam objašnjavaju da policijski brodovi zaduženi za brigu o granici nisu stalno uz crtu sredine u Piranskom zalivu.

- pročitajte još: Pomorska invazija na Sloveniju?

To, kako kažu, nije ni potrebno, iako je granica u Piranskom zalivu trenutno jedna od najkontrolisanijih granica u tom delu sveta. Postoji, naime, stalni video-nadzor tog područja, a snimci se prate u centrima u Puli i Zadru. Policijski brodovi zato isplovljavaju prema potrebi, odnosno kada prate ribarske brodove.

Ribari više uopšte i ne izlaze na more u tom delu Jadrana bez policijske pratnje. Ribarski brodić prate dva policijska broda: prvi u slučaju dolaska slovenačke policije staje, kažu nam ribari svojim rečnikom, „po krmi“ ribarskog broda, a drugi policijski brod, gliser, približi se hrvatskom ribarskom brodu, onemogućavajući tako slovenačkom policijskom brodu da priđe hrvatskom brodiću i ostvari fizički kontakt.

U tom trenutku slovenačka policija megafonom i upaljenim rotacionim svetlima upozorava hrvatske ribare da su „u prekršaju“, odnosno „u slovenačkim vodama“, dok istovremeno hrvatska policija upozorava posadu slovenačkog policijskog broda da je ona „u prekršaju“.

Instrukcije o izbegavanju incidenata

Uprkos potencijalno konfliktnoj situaciji, prema priči naših sagovornika, između hrvatske i slovenačke policije na moru ne dolazi do stvarnog konflikta. Policijski brodovi – i hrvatski i slovenački – obično ostaju na istom mestu još neko vreme, dok ribarski brod ne spusti ili pokupi svoje mreže, nakon čega se svi mirno razilaze. Slovenačka policija se okreće i vraća u Piran, a hrvatska prati hrvatske ribare na njihovom putu u Savudriju. Očigledno je, dakle, da se svi dobro kontrolišu i prate instrukcije o izbegavanju incidenata. Takve instrukcije, objašnjavaju nam, policija dobija i na jednoj i na drugoj strani – jer da nije tako, sigurno bi dolazilo do sukoba.

U sličnim situacijama u prošlosti, kada se radilo o italijanskim ribarima zatečenim u krivolovu, hapšenje njihovih brodova nije bila retkost. U daljoj prošlosti, u vreme bivše države, bilo je i tragičnih slučajeva, kada se s jugoslovenskih policijskih brodova pucalo na italijanske krivolovce. Bilo je i stradalih.

- pročitajte još: Pat pozicija šteti obema stranama

Savudrijski ribari priznaju da nije lako ribariti u ovakvim uslovima, pod stalnim nadzorom policijskih brodova. Sporni deo Piranskog zaliva nije veliki, jer udaljenost između crte sredine i arbitražne granice, na liniji između Savudrijskog rta i rta Madona kod Pirana, prema rečima ribara, nije velika i iznosi između 700 ili 800 metara. Ali prema morskoj granici sa Italijom sporna površina se širi na udaljenost od preko tri nautičke milje, što je područje potencijalnih incidenata.

Slovenački ribari samo do crte sredine

Na drugoj strani spornog područja, koji je deo većeg Tršćanskog zaliva, u ribarskoj lučici u Piranu zatekli smo jedino Zlatka Novogradeca, piranskog ribarskog veterana, ali i veterana hrvatsko-slovenačkog „ribarskog rata“.

Novogradec ovoga puta u poslednjem talasu napetosti i incidenata u Piranskom zalivu nije učestvovao, baš kao ni njegove kolege, kojih nema više od dvadesetak. „Iako smo od naše vlade dobili instrukcije da možemo da ribarimo do granične crte koju je odredio arbitražni sud, mi mali ribari na slovenačkoj strani još uvek se držimo te utopijske crte sredine koju hrvatska strana, uprkos odluci arbitražnog suda, smatra granicom. Tako želimo da izbegnemo incidente i da normalno radimo svoj posao, a to je najvažnije u ovoj priči“, objašnjava Novogradec.

- pročitajte još: Hrvatska je svađalica u komšiluku

Zbog toga on i njegove kolege mali ribari nemaju potrebu za zaštitom policije, za razliku od hrvatskih ribara. To ne znači da Novogradec i njegove kolege ne žele da ribare do novog, arbitražnog razgraničenja. Žele, ali očekuju da pre izlaska na „arbitražnu granicu“ u Piranskom zalivu političari „odrade svoj posao“.

„Želimo da ribarimo u miru. Ne želimo da učestvujemo u incidentima i ne želimo da budemo ničije igračke. Nije naš posao da našim telima tamo branimo granicu. To je posao političara. Kada bismo se pojavili u tom delu mora, tada bi hrvatska policija nama ispisivala kazne tvrdeći da smo u prekršaju. A mi to ne želimo, jer to ne vodi nigde. Tako ne možemo da radimo“, poručuje iskusni slovenački ribar.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android