Piranski zaliv – EU je na potezu

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung piše: „Scenario kojeg se u Briselu pribojavaju izgleda ovako: jedan hrvatski ribarski brod tokom vikenda plovi kroz Piranski zaliv. Slovenački graničari ga zaustavljaju, jer se brod prema njihovom mišljenju nalazi u slovenačkim vodama. Ribari odbijaju da daju bilo kakvu informaciju. Plove dalje uz pratnju hrvatske policije. Potom počinje eskalacija spora. Ne mora tako biti, ali taj scenario nije ni baš tako neverovatan.“

- pročitajte još: Pat pozicija šteti obema stranama

„Ovaj konflikt je jedan od mnogih koji su nastali raspadom bivše Jugoslavije. Prosto zadržavanje starih internih granica među novim državama ispostavilo se kao nedovoljna mera. Još 2001. su se šefovi vlada Slovenije i Hrvatske dogovorili oko kompromisa koji je bio preteča odluke međunarodne arbitraže. Ali, dogovor je propao zbog otpora hrvatskih nacionalista. Zato se Slovenija usprotivila prijemu Hrvatske u EU. Uz mnogo truda, Evropskoj komisiji je na kraju uspelo da razreši blokadu time što je obe strane 2009. uvela u arbitražni postupak.“

„Godine 2015. usledio je incident. Jedan hrvatski list je objavio snimke telefonskih razgovora člana arbitraže kojeg je imenovala Slovenija sa jednim predstavnikom njegove vlade. Takvi kontakti su zabranjeni. Hrvatska je ogorčena i koristi tu priliku da istupi iz arbitražnog postupka.“

- pročitajte još: „Hrvatska ima argumente, ali…“

„Slovenija tvrdi da joj je pristup međunarodnim vodama važan da bi mogla da štiti svoje ribare i obezbedi posao u koperskoj luci. No, to se odvija bez problema. U stvarnosti su u prvom planu prestižna pitanja. Na obe strane političari koriste temu za svoje svrhe; u Hrvatskoj se ističu tvrdolinijaši katoličke crkve. Takav obrazac se može vodeti svuda na Balkanu: Hrvatska se spori sa Srbijom oko granice na Dunavu, a sa Bosnom oko granice na moru kod Neuma, te sa Crnom Gorom oko granice na Jadranskom moru. Sporno je i nekoliko kvadratnih kilometara između Kosova i Crne Gore“, piše između ostalog Zidojče cajtung.

„Evropska unija čini sve kako ne bi bila uvučena u vrtloge katalonske krize“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung: „Slično neprijatan je za Brisel i granični spor između bivših jugoslovenskih republika Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva. No, za razliku od NATO, koji se principijelno nikada ne meša u konflikte između svojih zemalja-članica, EU neće moći da se drži po strani. Jer, s jedne strane, granični spor između Hrvatske i Slovenije – za razliku od Katalonije – nije interne prirode, već je međudržavni konflikt između dve članice EU prema kojima Brisel mora biti jednako lojalan. S druge strane, EU je u jeku pristupnih pregovora sa Hrvatskom jednom sudskom odlukom eksplicitno izvršio pritisak da se spor smiri – i na taj način postala politički i pravni garant njegovog rešenja“.

„Odbijanje Hrvatske da primeni odluku međunarodne arbitraže, u Briselu je izazvalo nervozu. Prvi potpredsednik Evropske komisije, Frans Timermans, prošle nedelje pred medijima nije hteo da satera Hrvatsku u ćošak. On je naglasio da za EU najviši prioritet ima „sprečavanje incidenata“ i ponudio se kao posrednik – ukoliko se sa tim slože obe strane. No, Timermans je jasno stavio do znanja i da je Evropska komisija uvek stajala iza arbitraže i da Brisel može da posreduje samo sa pozicije arbitražne odluke“.

- pročitajte još: Hrvatska je svađalica u komšiluku

„Komisija je više puta naglasila da se arbitraža odnosila na jednu bilateralnu stvar, ali da ona zbog veze sa pristupnim pregovorima ima direktne posledice po pravni sistem EU. Zbog toga Brisel smatra da je iz toga proistekla i sudska nadležnost EU, zbog čega bi Komisija mogla da se obrati Evropskom sudu pravde. Ako narednih dana ne dođe do nekog iznenađujućeg rešenja, početkom sledeće godine bi mogao da se pojača pritisak na Evropsku komisiju da pokrene postupak protiv Hrvatske zbog povrede ugovora EU. I Ljubljana bi mogla da tuži Hrvatsku tom sudu.“

„Ako se Hrvatska bude suprotstavila implementaciji evropskog prava i sudskih odluka, ta zemlja bi 2018. posle Poljske i Mađarske mogla da postane sledeće problematično dete EU (…) Neće samo opasnost od erozije EU kao pravne zajednice postati akutnija, nego će i politički odnosi biti još više zatrovani. Slovenija je već nagovestila da bi mogla da se usprotivi prijemu Hrvatske u Šengenski prostor“, piše Noje cirher cajtung.

Priredio Saša Bojić