Stranci u uniformi Bundesvera?

Nakon serije napada u Francuskoj i Nemačkoj, ponovo se diskutuje o tome da li Bundesverovi vojnici treba da deluju i na području Nemačke u slučaju napada. Upravo se planira održavanje zajedničke vežbe policije i vojske. Moguće je da u takve operacije uskoro budu uključeni i portugalski, estonski ili hrvatski građani. Jer kako je sredinom jula zaključila savezna vlada, otvaranje Bundesvera za građanke i građane drugih zemalja EU popunilo bi rupu u trupama. One bi trebalo da broje 170.000 profesionalnih vojnika i rezervista. Takođe, to bi bio prvi korak ka „evropskoj vojsci“, što je stara želja nemačkih političara.

Vojnici s državljanstvom

Od osnivanja Bundesvera pre 61 godine, pripadnici nemačke vojske mogu postati samo osobe koje imaju nemačko državljanstvo. To definiše Zakon o vojnicima, koji bi se u slučaju planiranog otvaranja vojske morao menjati. Jedan izuzetak postoji već sada: Bundesver može zaposliti i državljane drugih zemalja u slučaju da postoji opravdan službeni razlog. Na primer, kada za određeni posao na raspolaganju nema odgovarajućih nemačkih kandidata. Do sada se radilo samo o malobrojnim slučajevima.

Saradnja Bundesvera s vojnicima iz drugih zemalja EU nije ništa novo. Već od 1989. postoji nemačko-francuska brigada, a od 1995. i nemačko-holandski korpus. Postoji i Evrokorpus u kojem su nemački, francuski i belgijski vojnici. Oko 2.300 padobranaca je 2014. integrisano u nemačku Diviziju snaga za brzo delovanje.

Dobar signal, ali…

Poverenik parlamenta za nadzor Bundesvera Hans-Peter Bartels je za nedeljno izdanje lista Velt izjavio da otvaranje vojske za građane EU smatra dobrom idejom. Ali i naglasio da se od nje ne treba previše očekivati. Socijaldemokratski političar veruje da bi nemačka armija bila atraktivan poslodavac za neke mlade Evropljane. Pretpostavka je, međutim, poznavanje njemačkog jezika.

Oštre kritike na račun ove ideje stižu iz redova najvećeg udruženja koje predstavlja interese vojnika, Saveznog udruženja pripadnika Bundesvera. Oni upozoravaju na posebni odnos poverenja koji mora da vlada između države i vojnika. Vojnik nije zanimanje kao i svako drugo, kaže šef Udruženja Andre Vistner. On kaže da je potrebna „spremnost da se u slučaju nužde i umre za ono što je u glavi i srcu“. Upravo vojnički identitet, kaže on, ima enormni nacionalni „pečat“ – uprkos evropskom sistemu vrednosti. I to se uvek iznova mora jasno reći i politici, dodaje Vistner.

Drugi argument iznosi Aleksander Noj koji uspred nemačke Levice sedi u parlamentarnom Odboru za odbranu. On je uveren da će već i plate u vojsci privući mnoge novajlije u Nemačku, pre svega iz zemalja EU koje su ionako na periferiji. Dakle iz ekonomski slabih zemalja poput Rumunije, Bugarske, Grčke, možda Španije. To su mladi ljudi koji su zapravo potrebni tamošnjoj privredi. Poslanik Levice takođe upozorava da se mogu primati samo oni kandidati koji poznaju nemački jezik.

Još otvorenih pitanja

Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen je izjavila da takvo otvaranje neće biti nešto što će se dogoditi u kratkom roku, ali brani načelan stav: „Mislim da vojnikinje i vojnici imaju čvrsto uverenje iza kojeg stoje. To nije rodna gruda, nego vrednosti.“

Ona također ukazuje i na slične mogućnosti u zapošljavanju državnih službenika, ali priznaje da „ima još mnogo pitanja na koja treba naći odgovor“. Novu prašinu je ministarka podigla probnim projektom: u Bundesveru bi trebalo zaposliti preko stotinu izbjeglica iz Sirije. Oni doduše neće biti vojnici, ali bi trebalo da obavljaju civilne zadatke kao mehaničari, logističari ili medicinsko osoblje.