Bundesver kao Legija stranaca?

Nemačka treba da preuzme „više međunarodne odgovornosti“ – to je šifra koju konzervativna ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) koristi od stupanja na funkciju pre tri godine. Uz to, tek ponekad doda suštinski pridev – naime da odgovornost treba da bude „i vojna“. To je sada zapisano i u takozvanoj „Beloj knjizi o bezbednosnoj politici i budućnosti Bundesvera“, dokumentu koji povremeno izdaje Ministarstvo odbrane. To je prva „Bela knjiga“ posle deset godina i u njoj je sažet pregled stanja i zacrtani su ciljevi za budućnost.

„Terorizam, izbeglički talas, ruska aneksija Krima – sve su to faktori koji traže jače angažovanje Bundesvera“, rekla je ministarka na predstavljanju dokumenta u sredu (13.7). Fon der Lajen je iskoristila priliku da kaže kako Bundesver mora biti ojačan oružjem i dodatnim ljudstvom – što sve košta – te da treba još povećati budžet za odbranu. On je inače ove godine već povećan za 1,3 milijarde evra, na 34,3 milijarde, što čini skoro 11 odsto godišnjeg nemačkog budžeta.

Najviše prašine podiglo je tumačenje u „Beloj knjizi“ prema kojem vojska može biti angažovana i u unutrašnjosti zemlje, u slučaju teških terorističkih napada. Fon der Lajen tvrdi da za takav angažman nije potrebna promena Osnovnog zakona (nemački ustav, prim ur). Stranka Zelenih novu „Belu knjigu“ vidi kao „desno-konzervativno skretanje“ kojim se primat daje vojnoj komponenti umesto „pametnoj strategiji za mir i bezbednost“. Nema, kritikuju Zeleni, ni govora o diplomatiji, kontroli naoružanja ili njegovom smanjenju, niti razvojnoj saradnji.

S druge strane, konzervativni spektar posebno kritikuje nameru ministarke da u perspektivi zaposleni i vojnici Bundesvera mogu biti državljani svih zemalja Evropske unije. Nemačko državljanstvo je uslov za „poverenje između države i vojnika“, rekao je šef interesnog udruženja sadašnjih i bivših članova Bundesvera, a tu formulaciju ponovilo je i nekoliko viđenih demohrišćana.

Regionalna štampa u četvrtak opširno komentariše ciljeve zacrtane u Beloj knjizi. Landescajtung (Lineburg) hvali dokument jer raskida sa dosadašnjom praksom prema kojoj su nemačke misije u inostranstvu shvatane kao „naoružani neimarske pohodi čiji je zadatak pre svega da izgrade porušene škole“. „Iz ugla saveznika uspešna demokratija Nemačka više ne može da se skriva iza svoje istorije. Zato je dobro što 'Bela knjiga' pokreće debatu o tome za šta Nemačka treba vojno da se angažuje, kojim sredstvima i sa kojim ciljevima. Istovremeno treba otkloniti deficite na tom putu, a to znači povećati izdatke za vojsku.“

Rajnpfalc (Ludvigshafen) piše: „Osnove za misije nemačkih trupa su vrednosti i merila koja Nemačka deli sa svojim partnerima – sloboda, blagostanje, mir – ali ne treba buditi očekivanja koja ne mogu da se ispune. Trupe bi sada trebalo da pruže više nego što mogu. Ne čudi onda što je ministarka odbrane glede opreme i ljudstva tražila da se zadaci i resursi dovedu u saglasje. U prevodu: budžet za odbranu se mora povećati. To smo valjda znali i pre ove 'Bele knjige'.“

Der noje tag (Vajden) posvećuje se tumačenju ministarke da vojska može da dela i na teritoriji Nemačke. List piše da su vojnici Bundesvera „obučeni za ratne misije, a ne za policijski posao. Bitna je razlika da li vojnici jure partizane u bombama razorenom mestu ili policajci progone teroriste u živahnom milionskom gradu. Posebno jer policija nije sasvim nepripremljena na takve akcije. Od napada tokom Olimpijskih igara u Minhenu savezna policija ima specijalnu jedinicu GSG9. Svaka savezna pokrajina osim toga ima najmanje jednu posebnu komandu. Bilo bi sledstveno i pravno neupitno da se te specijalne jedinice prošire i bolje opreme.“

Nordvest cajtung (Oldenburg) beleži: „Vojnici nisu policajci. Zadatak vojnika je da što efikasnije usmrte protivnike. Zato je vojska na ulicama opasna stvar. Kada, uz to, Bundesver svoje personalne probleme želi da reši plaćenicima iz drugih država EU, onda to fatalno podseća na suton Rimske imperije. Nakon ukidanja vojne obaveze, time bi Savezna vlada raskinula poslednju vezu naroda i armije.“ Tezu još zaoštrava Flensburger Tageblat koji ideju naziva stvaranjem „Legije stranaca“ od „vojnika i vojnikinja bez posebne lojalnosti prema Nemačkoj“.

Drugačije o tome piše Hanoverše algemajne cajtung. „Smesa tvrdoglavosti i očajavanja“ zbog mogućnosti da državljani EU budu u nemačkoj vojsci „nikome ne pomaže. Ako u Saveznoj Republici Nemačkoj državljani EU mogu biti činovnici, onda i udruženje Bundesvera treba da napusti svoj uskogrudi stav“. Manhajmer morgen piše da je ukidanje vojne obaveze dovelo do manjka vojnika, pa je došlo do ideje da stranci popune rupu. „Konzervativni političari su ogorčeni, kažu, samo bi Nemac u slučaju nužde rizikovao život za otadžbinu. S druge strane, Levica smatra da je cinično da nezaposleni Španac – koji je izgubio posao zbog iz Berlina diktiranih mera štednje – sada kao vojnik za račun Nemačke ide u nebrano grožđe.“

Folksštime (Magdeburg) dublje analizira moguće angažovanje stranaca u vojsci kao početak stvaranja zajedničke evropske armije. To je inače ideja koju je početkom mandata Fon der Lajen i sama pominjala, ali je juče o tome ćutala. „Kako se ni dvogledom ne mogu ugledati evropska vojska i suverena evropska bezbednosna politika, onda bi makar mogli da se stvore preduslovi za buduće stapanje armija tako što bi pre svega nemačka i francuska vojska integrisale vojnike iz prijateljskih država. Usput bi tako moderna armija, koja prenosi vrednosti i političko obrazovanje, stvorila mnogo dobrih Evropljana. Evropa je do sada gradila samo jedinstvenu obrazovnu i političku elitu. Zajedničke odbrambene snage mogu da budu dodatna platforma za integraciju.“