Ne, to nije borbena operacija. Trenutno nije. Zbog toga nemačka vlada nije tražila mandat parlamenta, Bundestaga, za učešće aviona tipa Avaks u misiji NATO u nadgledanju turskog vazdušnog prostora. Stacioniranjem u Turskoj, avioni se više približavaju oružanom sukobu nego što je to bio slučaj prilikom rutinskih letova iznad zemalja na istoku Evrope, istočnih partnera NATO, nakon izbijanja krize na Krimu 2014. godine. Prilikom glasanja za tu operaciju, pre svega se radilo o političkoj poruci, a to je da NATO pojačava senzibilitet i prisustvo svojih „letećih očiju“ u odnosu na Rusiju.
Kritike na račun nemačke vlade zbog toga što u to sada nisu uključile i Bundestag, u svakom slučaju mogu da ukažu na jednu istorijsku vezu. Godine 2003, za vreme rata u Iraku i u vreme crveno-zelene vlade (SPD i Zeleni), nemački vojnici su, bez odobrenja Parlamenta, učestvovali u letovima nenaoružanih aviona tipa Avaks prilikom nadgledanja vazdušnog prostora iznad Turske. Tome se tada usprotivila poslanika grupa Liberala (FDP). Tek 2008. godine, sud je potvrdio da su oni bili u pravu. Tadašnja sudska presuda je, blago rečeno, bila šamar donosiocima političkih odluka iz 2003. Sudije nemačkog Ustavnog suda smatrale su da je za Tursku postojala konkretna opasnost od napada iz Iraka.
Upitna procena nemačke vlade
Od tada je prošlo 12 godina. Za to vreme, nemačka vlada ističe da više ne postoji konkretna opasnost. „Niti teroristička milicija IS raspolaže sopstvenim vazdušnim snagama, niti je vidljiva politička volja Asadovog režima da angažuje svoje vazdušne snage protiv Turske. Takođe, ne postoje konkretne informacije da Rusija namerava da svoje avio-jedinice usmeri protiv Turske“, navodi se u pismu nemačke vlade poslanicima Bundestaga.
To možda zvuči tačno, ali je nakon obaranja ruskog vojnog aviona na tursko-sirijskom području u najmanju ruku postalo upitno. Taj trenutak 24. novembra 2015. godine, uzbudio je ceo svet – berze su se tresle, a rusko-turski odnosi zahladneli. Nakon obaranja ruskog vojnog aviona, usledilo je još nešto: samo nekoliko dana kasnije, u Briselu su se sastali ministri spoljnih poslova NATO kako bi razgovarali o teškim odnosima sa Rusijom. Tom prilikom su, između ostalog, doneli i odluku da se angažuju i avioni tima Avaks, a samim tim i nemački vojnici.
Ta informacija je početkom decembra u Nemačkoj gurnuta pod tepih. Zvanični Berlin je na brzu ruku usvojio mandat o učešću Bundesvera u borbi protiv tzv. „Islamske države“. Otada su prošle četiri sedmice. Bilo je krajnje vreme da se parlament ili njegovi stručnjaci za vojna pitanja informišu o pravnom i u najmanju ruku upitnom pitanju učešća nemačkih vojnika u Avaksima.
I još nešto. Pre više od sedam nedelja, u Berlinu je održana svečanost povodom 60 godišnjice od osnivanja Bundesvera. Tom prilikom je pohvaljena njegova uloga kao „parlamentarne armije“, armije o čijem se angažmanu pita i parlament. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert, rekao je da na svetu nema takvog primera u kojem je uvezivanje jedne armije u demokratsku državu parlamentarno legitimisano na takav način. Karakter „parlamentarne armije“ je obaveza – za svaku pojedinačnu odluku.