Strah istočnih članica NATO uzeti za ozbiljno
Lideri devet zemalja članica NATO iz centralne i istočne Evrope zajednički su skočili u hladnu vodu. U deklaraciji koju su potpisali na zajedničkom mini-samitu u Bukureštu, zatražili su nove mere koje će u trenutno napetoj bezbednosnoj situaciji u regionu, omogućiti brže i prikladnije reakcije.
Poruka šefova četiri članice Višegradske grupe (Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska), Baltičkih država (Estonija, Letonija i Litvanija), kao i Bugarske i Rumunije, pre svega je usmerena na Alijansu. Prema njihovom mišljenju, NATO previše okleva da sprovede odluke poslednjeg velikog samita održanog u septembru 2014. godine. Tada su, u kontekstu rata u Ukrajini, dogovorene mere kojima bi se istočne države-članice NATO zaštitile od mogućeg agresivnog stava Rusije. Pre svega se radilo o zajedničkim manevrima i trupama za brzo delovanje u regionu.
To da je devet istočnih partnera NATO potpisalo zajedničku deklaraciju predstavlja novost. Poljskoj, Rumuniji i baltičkim zemljama očigledno je uspelo da na svoju stranu pridobiju i preostale tri države. Slovačka, Češka i Mađarska su do sada bile suzdržane kada se radilo o Rusiji. Osim toga, ova deklaracija predstavlja prvi korak u pravcu koji će postati konkretniji na samitu NATO koji se naredne godine održava u Varšavi.
Opasnost od zanemarivanja regiona
Istočni partneri, pored mera zaključenih prošle godine, žele i permanentne zaštitne punktove u svojim zemljama. Ipak, ta želja je u Bukureštu ostala neizrečena. U deklaraciji nedostaju konkretne informacije o tome, verovatno jer se imalo obzira prema Nemačkoj i Francuskoj, koje ne žele da još više pogoršaju odnose sa Rusijom.
Upravo zbog toga „stare“ članice NATO zahteve moraju da uzmu za ozbiljno. „Nove“ su savezu nabacile loptu koju bi trebalo da prime sve članice. Istočno krilo ne bi trebalo da ostane „privremeni prioritet“, već bi ono moralo da uđe u strategiju Alijanse, navodi se u Bukureštu. Domaćin, rumunski predsednik Klaus Johanis, umirujućim tonom je poručio da je dogovoreno da bi dijalog s Rusijom trebalo ponovo pokrenuti „na osnovu zajedničkog shvatanja međunarodnog prava“.
SAD i zapadna Evropa moraju ozbiljno uzeti u obzir strahove svojih istočnoevropskih partnera. Postoji velika opasnost da zanemarivanjem te važne regionalne inicijative, NATO zadesi ista sudbina kao i Evropsku uniju. Mnogi istočni Evropljani se i nakon nekoliko godina od ulaska u EU osećaju kao da građani drugog reda. Negativno raspoloženje prema EU i NATO bilo bi plodno tlo za agresivnu rusku propagandu koja je u regionu sve raširenija. To se zna u Briselu, Berlinu ili Parizu. Upravo zbog toga nije previše zahtevati da se istočni partneri više pomognu.