Tiho otcepljenje istočne Ukrajine

Često je u pitanju samo jedno slovo. Na tabli sa natpisom mesta na ulazu u Donjeck, proruski separatisti uklonili su „meki glas“ (znak u ruskom jeziku koji se ne izgovara, već se koristi se za označavanje prethodnog suglasnika kao mekog, prim. red.) iz imena grada. Tako je od ukrajinske nastala ruska reč. Separatisti se tu rado fotografišu. Oni već mesecima u područjima koje kontrolišu u istočnoj Ukrajini ukrajinske znakove menjaju ruskim.

„Ovo je druga zemlja“, kaže u intervjuu Igor Martinov, koga su separatisti imenovali za gradonačelnika Donjecka. Iz javnog života su uklonjene i ukrajinske zastave i grbovi.

Manje Ukrajine, više Rusije

Na pregovorima u Minsku u februaru postignut je dogovor o tome da istočnoukrajinska područja Donjeck i Lugansk, sa svojih oko tri miliona stanovnika, dobiju više prava i ostanu deo Ukrajine. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland to su potvrdili na sastanku održanom početkom oktobra u Parizu na kojem su bili prisutni i ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski Petro Porošenko.

Ipak, dogodilo se suprotno. Dok oružje od početka septembra miruje, otcepljenje Donbasa od Ukrajine, koje je počelo u februaru 2014. godine, ubrzano se odvija – u tišini. Daleko od očiju svetske javnosti, stvara se novo stanje na terenu. Sve se to dešava i bez da Moskva formalno preuzima kontrolu ili da istočnu Ukrajinu anektira, kao što je to učinila sa Krimom.

Rublja kao glavno monetarno sredstvo

Još pre nekoliko meseci separatisti su kao platežno sredstvo, uz ukrajinsku grivnju uveli rusku rublju. Prvog septembra rublja je postala glavno sredstvo plaćanja u Lugansku. Ona i u Donjecku sve više potiskuje grivnju. Separatisti to obrazlažu time da Ukrajina više ne šalje novac. Doduše, u Minsku je dogovorena ponovna isplata penzija i plata od strane Ukrajine, ali provođenje toga nije ni na vidiku.

Promene se događaju i u obrazovnom sistemu. Prema izveštajima medija, „humanitarnim konvojem“, kako su ga nazvali u Moskvi, u separatističke oblasti dopremljeno je više od 500 tona školskih knjiga. Učenici u Donjecku i Lugansku sada uče iz ruskih udžbenika, koji se od ukrajinskih razlikuju naročito u predmetu istorije. Takođe se postepeno preuzimaju i ruski nastavni planovi.

Kontrola nad separatističkim trupama

Osim toga, trupe separatista su očigledno sve više pod ruskom kontrolom. Od početka konflikta, Ukrajina i Zapad optužuju Rusiju da podržava separatiste oružjem i borcima. Moskva to opovrgava.

Rusija je, međutim, u skladu sa dogovorom iz Minska, potpuno zvanično u provincije koje žele da se otcepe poslala vojne savjetnike. Oni bi trebalo da nadgledaju sprovođenje primirija. Pored toga, ukrajinska i ruska vojska imaju zajednički centar. „Rusi su svoje posmatrače postavili u svaki bataljon i svaku veliku jedinicu“, izjavio je polovinom oktobra Aleksander Hodakovski, šef bezbednosnih službi u samoproglašenoj „Narodnoj republici Donjeck“. Rusija, kaže, na taj način kontroliše trupe.

Ruski pasoši za istočnu Ukrajinu u Rostovu?

Ono što brojni separatisti žele jesu ruski pasoši. Denis Pušlin, vođa separatista iz Donjecka, ne isključuje mogućnost da će stanovnici „Narodne republike“ ubuduće moći da podnose zahteve za dobijanje ruskog državljanstva. Provladin ruski list „Rosiskaja gazeta“ u tom smislu je, pozivajući se na „dobro informisane izvore“, pisao da Moskva još nije dala odgovarajuća uputstva, ali da bi to moglo da se u budućnosti promeni.

Jedan internet-portal blizak separatistima, u utorak je objavio da će do kraja godina u južnoruskom gradu Rostovu na Donu biti uspostavljena služba u kojoj će stanovnicima istočnoukrajinskih provincija Donjeck i Lugansk „po pojednostavljenom postupku“ biti izdavani ruski pasoši. Rusija je, piše taj portal, izabrana za lokaciju, da bi se izazvalo što manje pažnje, naveo je anonimni „visokorangirani izvor“.

Eksperti: Putin ne želi zamrznuti konflikt

To ne bi bilo ništa novo. Moskva je slično postupala i u drugim zamrznutim konfliktima u bivšim sovjetskim republikama, poput Gruzije, gde su takođe izdavani ruski pasoši. Separatističke provincije Abhazija i Južna Osetija Rusija je kasnije priznala kao neovisne države.

Zapadni posmatrači poput Vinfrida Šnajder-Detersa konstatuju da tiho približavanje istočnoukrajinskih separatističkih oblasti Rusiji protivreči zvaničnoj politici Kremlja i Sporazumu iz Minska. Taj publicista i poznavalac Ukrajine veruje da Moskva ne želi zamrznuti konflikt. „Putin želi da ta tvorevina ostane unutar ukrajinske države – s namerom da bude stalni faktor smetnje“, kaže ekspert. Ukoliko to ne bude uspelo, Rusij bi onda mogla da u igru ubaci svoj „Plan B“ za Donbas – konačno otcepljenje od Ukrajine.