Stigao poziv u NATO – šta sad?

Ministri spoljnih poslova zemalja-članica NATO usvojili su deklaraciju kojom Crnu Goru pozivaju da postane 29. članica NATO. Formalni poziv uputio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, nazvavši tu odluku ministara spoljnih poslova Alijanse „istorijskom“.

„Svi postajemo jači i stabilniji time što držimo svoja vrata otvorenim“, rekao je Stoltenberg i dodao: „Ovo je početak jedne divne alijanse“.

Sada bi Crnoj Gori trebalo da bude poslato „pismo namere“, sa preciznim rasporedom reformi koje bi trebalo sprovesti. Deklaraciju koju su usvojili šefovi diplomatija, trebalo bi da ratifikuju i vlade zemalja-članica NATO.

„Moguće je da u tom periodu pojedine zemlje od crnogorskih institucija zatraže dodatna pojašnjenja, važna za uspešan proces ratifikacije“, objašnjava za DW Aleksandar Dedović, direktor crnogorske nevladine organizacije „Alfa Centar“, koja prati NATO-integracije.

Dedović smatra da učlanjenje Crne Gore u NATO može potrajati i do tri godine, zbog dešavanja na širem geopolitičkom planu – eskalacije sukoba u Siriji, krize u Ukrajini i konflikta između Turske i Rusije. U slučaju Hrvatske i Albanije, koje su poslednje ušle u NATO, period od poziva do članstva trajao je oko godinu.

„Predlog teksta deklaracije odobren je na ambasadorskom nivou NATO. Nakon toga, biće potrebno najviše godinu i po da Crna Gora postane članica“, rekao je neimenovani izvor iz Brisela agenciji AFP, a prenose crnogorski mediji.

Šta donosi pozivnica?

Odluku iz Brisela crnogorska javnost dočekuje duboko podeljena oko pitanja članstva u najjačem vojnom savezu na svetu. „Pozivnica je uvertira da još jedna velika tema počne polako da se prevazilazi i da ona ne bude povod za dublje podele koje bacaju u senku ključne probleme građana Crne Gore, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, kriminal i korupcija“, kaže novinar Neđeljko Rudović koji se sada bavi istraživanjem javnog mnenja: „Koplja će nastaviti da se lome o tome da li da se odluka o ulasku donese u Skupštini ili na referendumu“, zaključuje Rudović.

Dedović takođe veruje da će nakon dobijanja pozivnice ukupna javnost posvetiti rešavanju unutrašnjih pitanja. „Mislim da će podele u javnosti po tom pitanju značajno izgubiti na intenzitetu i da ćemo se okrenuti novim stvaranjima, a ne novim podelama“, očekuje Dedović.

Postavlja se, međutim, pitanje da li će NATO povećati apetite prema budućoj članici. Trenutno, crnogorski vojnici učestvuju u misiji ISAF u Avganistanu. „Slanje pozivnice apsolutno ne podrazumeva nove, nenajavljene obaveze ili uslovljavanja u delu značajnijeg učešća u misijama. Sve zemlje-članice uređuju odnose sa Alijansom isključivo u skladu sa svojim interesima, u okviru kapaciteta kojima raspolažu, a svaki dogovor i aranžman sa NATO mora da odobri skupština Crne Gore“, kategoričan je Dedović.

Član Upravnog odbora „Pokreta za neutralnost“ Stefan Đukić smatra drugačije. Iako NATO svojim članicama prepušta da same odlučuju, to je samo lepa priča, napominje Đukić. „Imajući u vidu da sve novije članice poslušno prate diktat Sjedinjenih Država, za očekivati je da i Crna Gora pošalje veći kontigent vojnika – da oni budu prisutniji u opasnijim područijima u Avganistanu, a možda sutra i u Siriji“, uveren je Đukić.

On skreće pažnju i na sve veću opasnost od terorizma, pod kojom su poklekle velike vojne sile, prvo SAD, a nedavno i Francuska. „Ne postoji smisleno objašnjenje zašto naši političari guraju svoju zemlju da postane pion, lak za žrtvovanje u geopolitičkom šahu, kada je svet u previranju. Umesto da se izuzmemo iz stvari koje ne možemo da promenimo, mi dolazimo u situaciju da kao država postajemo jeftina roba za potkusurivanje“, ističe Đukić.

Pozivnica može drastično da promeni i odnose Crne Gore sa, po mnogima, bratskom Rusijom. Potpredsednik ruske državne Dume Sergej Željeznak poručio je da će Moskva biti prinuđena da zvaničnoj Podgorici uvede ekonomske sankcije, ako se prikloni vojnoj sili Zapada.

„Rusija verovatno neće odmah vući poteze, ali će jasno staviti do znanja da ulaskom u NATO i Crna Gora postaje legitimna meta. Moguće da će preporučiti ruskim državljanima da manje ulažu i turistički posećuju Crnu Goru“, navodi Đukić.

Pozivnica – vetar u leđa DPS-u

Vladajuća Demokratska partija socijalista već duže vreme svoju retoriku zasniva na članstvu Crne Gore u NATO. Analitičari su saglasni da će slanje pozivnice ta stranka predstaviti kao svoju pobedu, što mu daje značajan vetar u leđa uoči parlamentarnih izbora sledeće godine.

„DPS će pokušati da to predstavi kao isključivo svoj doprinos, ali to ne odgovara realnosti. Crna Gora će ući u NATO pre svega zato što je to u ovom momentu interes Alijanse. Takođe, sve reforme koje su se desile, sprovedene su pod pritiskom Zapada, dela opozicije i civilnog društva“, navodi Rudović.

Đukić dodaje da će vlast predizbornu kampanju svesti na argumente za i protiv NATO, zanemarujući time društvene probleme. „Nije ispunila nijedno obećanje sa prethodnih izbora, među kojima i dalje odzvanja ono o 40 000 novih radnih mesta“, podseća Đukić.

Pored Crne Gore, pred vratima NATO stoje još četiri zemlje: Bosna i Hercegovina, Makedonija, Gruzija i Ukrajina. Poslednje dve pokušavaju da postanu članice još od 2008. godine, kada im je NATO obećao priključenje.