Srpska opozicija dobila novog lidera?
26. novembar 2012.Dragan Đilas je izabran za novog predsednika Demokratske stranke na vanrednoj izbornoj skupštini te stranke. Za Đilasa je glasalo 2.386 delegata, a za njegovog protivkandidata Branimira Kuzmanovića 368. Đilas je najavio da će DS u naredna dva meseca pripremiti nacionalni plan za izlazak iz krize, koji će činiti okosnicu budućeg delovanja. On je takođe pozvao poslanike DS koji su bili ministri u prethodnoj vladi da vrate poslanički mandat. Poslanici DS koji su bili u prethodnoj vladi su Mirko Cvetković, Dragan Šutanovac, Božidar Đelić, Dušan Petrović, Milan Marković, Oliver Dulić, Snežana Malović i Vuk Jeremić.
Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da je ne samo DS dobio novog predsednika nego i da je srpska opozicija dobila svog novog lidera. Nesumnjivo je da se DS nakon izbora više bavila sama sobom, kaže Orlović, ali sada se očekuje da krene u ozbiljniju opozicionu borbu: „I očekujem svakako jednu interesantniju atmosferu na relaciji vlast-opozicija. Jer, vlast ili vlada bez opozicije su kao kola bez kočnica, što znači da će sa jednom jakom opozicijom biti manje moguće sve one situacije u kojima se stiče utisak da vlada pomalo preteruje“.
Dug oporavak demokrata
Urednik spoljne politike magazina NIN Vladan Marjanović ocenjuje da je ovo početak jednog dugog oporavka demokrata. Sigurno je da će DS sada biti manje više prinuđen da se postavi kao ozbiljnija opozicija, ali to svejedno neće previše uticati na političku dinamiku na srpskoj političkoj sceni: „Vladajuća koalicija deluje stabilno, i biće potrebno neko vreme pre nego što DS i ostali deo opozicije uopšte bude bio u prilici da se bori za vlast. Moraće nešto značajno da se desi, nešto što u ovom trenutku ne možemo da predvidimo, da bi se stvari u tom pogledu počele da menjaju, i da uticaj DS počne da raste. Za sada tako nešto nije na vidiku“.
Rasplet u Beogradu?
Koliko će DS biti jaka opozicija zavisiće i od toga da li će Dragan Đilas ostati na mestu gradonačelnika Beograda. Bilo je dosta analiza koje kažu da je vlast čekala rasplet u DS kako bi krenula u promenu vlasti i u glavnom gradu. Vladan Marjanović kaže da vlast tu nema dobra rešenja: „Ako reši da ga ruši to će mu uskratiti značajne resurse, ali će i sa druge strane imati suprotne efekte nepoželjne po vlast, a to je što će od njega učiniti neku vrstu žrtve. Jer, bez obzira što je njegova stranka bila ubedljiva na izborima u Beogradu, ako ostane bez nje to će izgledati kao neka vrsta političke otimačine. Vlast sada ima izbor da ipak preuzme neke značajne resurse, ili da da vetar u leđa jednoj posustaloj stranci i jednom neisprobanom lideru time što će ih pretvoriti u žrtve“.
Više socijaldemokratije?
S obzirom da Đilas važi za tehnokratu, za neke i tajkuna u srpskim okvirima, postavlja se takođe i dilema da li sa takvim profilom može da DS više usmeri u socijaldemokratskom pravcu. Slaviša Orlović smatra da će DS svakako više krenuti u tom pravcu, o čemu svedoči i Đilasov govor na izbornoj skupštini stranke: „I sve one ideje koje je implementirao kao gradonačelnik, od besplatnih udžbenika, pomoći penzionerima, trudnicama, i tako dalje, su upravo praktično primenjeni elementi socijaldemokratskog programa. Tako da je taj menadžersko-tehnokratski momenat, zbog koga je i dobio poverenje Beograđana, samo nešto što mu omogućava da realizuje socijaldemokratske ideje“.
Socijaldemokratija u zapećku
Vladan Marjanović ne misli da bi bilo ko na čelu demokrata tu stranku više usmerio u socijaldemokratske vode: „I stoga stavljanje DS i socijaldemokratije u istu rečenicu prosto deluje kao optička varka. Ja zaista ne vidim kako bi ta stranka mogla da se transformiše, bez obzira na sve proklamacije koje smo čuli ili ćemo tek čuti. Ja zapravo ne verujem da bilo koja ozbiljna srpska politička stranka, ako takve uopšte postoje, ima ozbiljan socijaldemokratski kapacitet. Videli smo da smo ih tokom godina imali bezbroj, i da su sve ili propale ili ostale na margini“.
Marjanović smatra da će Đilas biti daleko strožiji i zahtevniji lider nego što je to bio Boris Tadić. To s jedne strane nije loše, ali Đilas takođe ima jednu upadljivu autoritarnu crtu, što svakako nije dobro kako za njegovu poziciju u stranci tako i za redefinisanje same Demokratske stranke, ocenjuje Marjanović.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednica: Ivana Ivanović