DS sledi veliko pročišćavanje?

Boris Tadić ostaje na čelu demokrata, ali konačan rasplet će se znati tek nakon 10. novembra, za kada su zakazani izbori u ovoj partiji. Nakon gubitka republičke vlasti i mesta predsednika Srbije Boris Tadić se suočio i sa velikim pritiscima unutar sopstvene partije. Dugo očekivani Glavni odbor DS nije razrešio sve dileme koje su uzdrmale demokrate nakon izbornog i političkog poraza, ali je svakako postalo jasno da stranci sledi veliko preispitavanje a verovatno i veliko pročišćavanje. Glavni odbor je u tom smislu ponudio privid „normalnog stanja“, jer je prihvaćen Tadićev izveštaj o radu, ali je pobedila opcija potpredsednika DS Dragana Đilasa, koji će biti protivkandidat Tadiću za mesto šefa stranke, da se glasa delegatski, a ne neposredno za izbor stranačkog rukovodstva. Procene govore da takozvanoj „Đilasovoj struji“ više odgovara delegatski sistem, jer se smatra da on u tom sistemu ima veću podršku.

Đilas je bliži cilju?

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje za Dojče vele da je napravljen očigledan kompromis između dve suprotstavljene struje u Demokratskoj stranci, koje predvode Tadić i Đilas. Izbegnut je direktan obračun te dve struje, ali se ipak videlo da je sukob nastao oko načina izbora stranačkog rukovodstva. Moglo bi se stoga reći da je Đilas na neki način pobedio Tadića na ovom Glavnom odboru, kaže Stanković: „Đilas je svakako bliži cilju. Zato što princip izbora koji će biti bitan na budućoj skupštini DS više odgovora njemu i Bojanu Pajtiću, koji je očigledno na Đilasovoj strani. Ali, mislim da nama koji pratimo politiku do 10. novembra predstoji jedan vrlo interesantan proces u kome će u DS biti jako puno tenzija, jako puno unutarpartijskog lobiranja, i verovatno puno toga u medijima o onome što se u ovom trenutku događa i što se događalo unutar Demokratske stranke“.

Uvod u rascep DS?

U svakom slučaju, sada mnogo važnije pitanje postaje koliko će DS uspeti da ostane jedinstvena nakon 10. novembra, primećuje Stanković: „Jer, to je bitka za presto, i tu će svako sklapati najrazličitija savezništva ne bi li došao do cilja. A takva borba u principu u politici nije borba posle koje dve strane sednu i nastave dalje da sarađuju kao da se ništa nije dogodilo. Mislim da je ta loša atmosfera koja je napravljena proteklih meseci u medijima u velikoj meri zaobiđena u subotu (8.9.) na Glavnom odboru, ali je sigurno da unutar stranke već postoji ne baš tako mali nivo distance, animoziteta i rivalskih odnosa. Tako da je veliko pitanje šta će se dogoditi u samoj DS nakon 10. novembra“.

Tadić ne želi da bude jedini krivac

Nakon izbora je bilo dosta spekulacija na temu Tadićeve ostavke na mesto predsednika DS. To se ipak nije dogodilo, i to je razlog više zašto analitičari smatraju da DS neće preživeti ovu političku turbulenciju kao jedinstvena stranka. Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je Tadić na kraju zaključio kako ne želi da samo on bude odgovoran za sve što se dogodilo pre i posle izbora u Srbiji: „Sa jedne strane, dakle, mislim da on nije želeo da prihvati isključivi teret odgovornosti za ono što se na izborima i posle izbora desilo. A sa druge strane nije baš želeo da bude političar bez neke vrste političkog integriteta; znači da jednog dana bude pogodan da bude premijer, a da kada se tako nešto ne dogodi posle toga bude smenjen“.

Đilasova pirova pobeda

Iako mnogi dešavanja u DS vide kao pobedu Dragana Đilasa, predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić smatra da Đilas nema previše razloga za likovanje. Pre svega, Đilas će sada sve više zavisiti od države, na čijem čelu više nije DS, kaže Antić: „Dragan Đilas ima ozbiljan problem. Mnogi tvrde da je on pobednik na izborima, ali ja to tako ne vidim. Prosto, to je bila pirova pobeda. On je danas talac Socijalističke partije Srbije (SPS), i SPS uopšte i ne mora da ga smeni sa mesta gradonačelnika Beograda. Dovoljno je da njihovih 6 poslanika ne dođu, i Dragan Đilas je onda na milost i nemilost, po pitanju svake odluke, većine Srpske napredne stranke (SNS)“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović