Srebrenica – putokaz za novu svetsku politiku

Obeležavanja godišnjica ne oživljavaju mrtve. One ne ispravljaju nepravdu. I one ne mogu ispuniti praznine koje su ostale iza ubijenih ljudi. Obeležavanja godišnjica su simbolični činovi, koji barem jednom godišnje hoće da vrate u kolektivnu svest događaje na koje se podsećaju. Bilo je krajnje vreme da, skoro 30 godina posle masakra, sada usvojenom Rezolucijom UN, konačno postoji datum kojim se podseća na strahote Srebrenice.

U julu 1995. vojnici bosanskih Srba ubili su u tom bosanskom mestu više od 8.000 muslimanskih mladića i muškaraca sa ciljem uništavanja te grupe stanovnika. Holandski pripadnici Plavih šlemova, koji su bili na licu mesta, nisu sprečili masakr, delom i iz straha za sopstvenu sigurnost.

Dan sećanja na genocid

Ali, Dan sećanja ne bi trebalo da podseća samo na strahote Srebrenice. To je eksplicitno dan na koji tada počinjen genocid treba da se imenuje i da na njega podseća. Odlukom da taj masakr nazove genocidom, UN slede presudu Međunarodnog suda za ratne zločine koji je masakr u Srebrenici još 2007. zvanično proglasio genocidom.

Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, definiše genocid kao delo „počinjeno s namerom da se potpuno ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa". Dakle, smrt mnogih nevinih ljudi ne samo da mora biti ciljano delo, nego mora biti podstaknuto motivom uništenja identiteta jedne nacionalne grupe.

Nemačka je zajedno s Ruandom bila inicijator za donošenje Rezolucije UN. Obe zemlje su time takođe htele da istaknu da su presude međunarodnih sudova obavezujuće, čak i ako mogu biti protiv sopstvenih stavova. U tom pogledu, danas bi za Nemačku zapravo bio dan da proslavi usvajanje rezolucije.

Rasprava o genocidu

Ali ova rezolucija UN dolazi u trenutku kada se širom sveta vodi debata o pitanju da li bombardovanje Gaze i izgladnjivanje tamošnjeg stanovništva takođe treba opisati kao genocid ili ne. Južna Afrika je već pokrenula postupak protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koji bi mogao da potraje godinama. Sud je u preliminarnoj odluci ovu optužbu opisao kao verodostojnu.

Pred istim tim sudom vodi se i postupak po tužbi Nikaragve protiv Nemačke zbog navodnog saučesništva u genocidu nad Palestincima. Istovremeno, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan traži izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta, kao i trojice najviših vojnih i političkih lidera Hamasa, zbog sumnje da su počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Dvostruki standardi?

Kod Izraela i njegovih preostalih saveznika, SAD i Nemačke, ogorčenje je veliko. Predsednik SAD Džozef Bajden je utvrdio da ono što se događa u Gazi „nije genocid". A nemačka vlada je takođe kritikovala činjenicu, da zahtev za izdavanje naloga za hapšenje za obe strane u sukobu, terorističku organizaciju Hamas stavlja na isti nivo sa „demokratski izabranim” izraelskim rukovodstvom.

U ovoj pravno i politički uzavreloj klimi, ne može se preceniti brizantnost glasanja UN o Srebrenici. Odluka UN da uspostave Dan sećanja na žrtve genocida uticaće na debatu o mogućim genocidima u Gazi i Ukrajini. To je debata koja neće biti veliko iskušenje samo za UN - mnoge zemlje optužuju i Nemačku da primenjuje dvostruke standarde.

Uticaj na Zapadni Balkan

Ali Rezolucija će još brže i neposrednije uticati na Zapadni Balkan, jer Srbija i Republika Srpska će je shvatiti kao uvredu. U globalnoj političkoj kulturi populističke polarizacije, Rusija će, naravno, takođe iskoristiti ovu debatu da ponovo pokrene potencijal za sukob na Balkanu - sa strateškim ciljem da se balkanska rana ne zatvori.

U skladu s tim, pored Rusije i Srbije, u Generalnoj skupštini UN su se protiv ovog Dana sećanja pozicinirale i druge zemlje, među kojima su Nikaragva, Venecuela - i Mađarska. Rusija barem nije uspela da instrumentalizuje muslimanske zemlje za svoje ciljeve.

Nemačka i Ruanda su inicirale važnu rezoluciju. Veliki je to korak, da Srebrenica može da stoji kao putokaz za novu svetsku politiku. UN - osnovane posle Drugog svetskog rata, posle Holokausta, da bi zaštitile čovečanstvo od još jednog civilizacijskog sloma - dale su upozoravajući signal protiv svakog oblika genocida. Iza toga bi trebalo da stoje sve države.