Nemačka štampa: Genocid, koji se poriče do danas

„Više od 8.000 Bošnjaka ubijeno je tokom nekoliko dana jula 1995. na tom području od strane trupa bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladića. Većina žrtava bili su muškarci i dečaci. Ubuduće bi svake godine 11. jula trebalo da se obeleži međunarodni Dan sećanja na te zločine", piše tagesšau, portal javnog servisa ARD. Dodaje se da je ovo jedan od ciljeva rezolucije koju će Nemačka i Ruanda izneti pred Generalnom skupštinom UN.

„Rezolucija poziva države UN da sačuvaju činjenice o genocidu i osuđuje negiranje genocida i veličanje počinilaca. Time se očigledno traži previše od nekih političara u Bosni i Srbiji. Negiranje ili trivijalizacija genocida su tamo na dnevnom redu - i to obično ostaje nekažnjeno" piše tagesšau i piše dalje da je „načelnik Srebrenice Mladen Grujičić jedan od političara koji to rade.

„Ali i Milorad Dodik širi lažne tvrdnje: ‘Sve oko Srebrenice je zasnovano na laži. Nikada nisu dokazali činjenicu da je ubijeno 8.300 ljudi – ni sahranama u Potočarima, ni sudskim presudama" - citira Tagesšau predsednika Republike Srpske.

„Rođen u Sarajevu, sahranjen u Srebrenici, živi u Nemačkoj"

Napominje se i da je samo nekoliko dana pre glasanja u Njujorku, ministar unutrašnjih poslova BiH, Nenad Nešić iz stranke DNS, na srpskoj televiziji ispričao prilično neukusan vic. „Ako mi dozvolite da ispričam vic, o sahrani oca u Potočarima: Zamolili su malog Muju da iznese lične podatke svog oca. On kaže: 'Rođen u Sarajevu, sahranjen u Srebrenici, živi u Nemačkoj.'"

U tekstu se, međutim, ističe da presude međunarodnih sudova pobijaju takve lažne izjave. Jer, u dve presude međunarodnih sudova masakr se klasifikuje kao genocid. A u suđenje između Bosne i Srbije je utvrđeno: Srbija nije bila direktno umešana u genocid, ali nije učinila ništa da ga spreči.

Dodaje se da rezolucija UN takođe ne pripisuje Srbiji nikakvu krivicu za zločine. Ipak, ovaj sused Bosne se žestoko opire rezoluciji. Autorka napominje da je predsednik Aleksandar Vučić otputovao ranije ove nedelje u Njujork kako bi odvratio države od glasanja za rezoluciju. Takođe citira Vučića koji je rekao: „Na osnovu izjava najviših predstavnika režima iz Sarajeva shvatili smo da sve ima samo jedan cilj: isplatu ratne odštete i novu reviziju postojeće presude stalnog Međunarodnog suda pravde u Hagu".

Međutim, Tagesšau naglašava da stručnjaci za međunarodno pravo „odbacuju Vučićev iskaz kao neosnovan". „Rezolucija nema pravne posledice. Uoči glasanja, države koje podržavaju rezoluciju su takođe pokušale da opovrgnu srpske argumente, na primer, bivša Jugoslovenska Republika Crna Gora koja je uvela preambulu, čiji je sadržaj: Genocidi se ne mogu pripisivati čitavim etničkim, verskim ili drugim grupama. Vučić je više puta tvrdio da rezolucijom treba kolektivno optužiti Srbe kao genocidni narod - što se, međutim, u rezoluciji ne pominje", završava tagesšau.

Rezolucija - izvinjenje UN

„Doduše, ova rezolucija je i svojevrsno izvinjenje UN za tadašnje neuspehe", piše Tagescajtung i istovremeno se pita da li je ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok zaista uspela da zajedno sa Ruandom kredibilno predstavi nemačku spoljnu politiku u vezi sa Srebrenicom? U svetlu sukoba na Bliskom istoku između Izraela i Palestinaca, autor postavlja pitanje: „Hoće li zapadne, ali još važnije, afričke, latinoameričke i azijske zemlje, posebno sada, posle palestinskog sukoba, stati iza jedne rezolucije koju je inicirala Nemačka?”

Ističe se da Srbija zajedno sa prijateljima iz Rusije, Severne Koreje, Irana, Nikaragve, Mađarske i drugih zemalja, čini sve da spreči rezoluciju.

Beograd je morao da promeni ploču

U tekstu se podseća da su do nedavno tonovi iz Beograda bili reski i agresivni, preživeli su klevetani i pretilo im se, pijani muškarci defilovali su pored spomen obeležja u Potočarima. Na fudbalskim stadionima ponovo bošnjacima pretilo noževima, konopcima, bodljikavom žicom i „Srebrenicom".

„Ali, od agresivne opcije se moralo odustati jer se u UN stvarala većina za Srebrenicu", primećuje Tagescajtung. „Tako je Beograd morao da promeni ploču. Nakon što je agresivna kampanja propala, sada su na delu blaži tonovi. Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, od utorka upozorava da rezolucija neće dovesti do pomirenja, već do ponovnog otvaranja ‘razdora na Balkanu'."

A prema mišljenju srpskog rukovodstva, stoji dalje u tekstu, „predloženom rezolucijom se prećutkuje činjenica da žrtve balkanskih ratova nisu bili samo bosanski muslimani, već i druge etničke grupe, posebno Srbi".

No, ovim rečima se suprotstavlja predstavnica srebreničkih žrtava Munira Subašić koja kaže da bi „Srbija konačno trebalo da počne sa iskrenom raspravom o istoriji”.