Srbija pala na listi najvećih kupaca nemačkog oružja

Srbija je završila na petom mestu liste najvećih kupaca nemačkog oružja u prvoj polovini 2018. godine. Prema podacima Ministarstva privrede, Beograd je sklopio 20 ugovora i kupio oružje u vrednosti od gotovo 105 miliona evra. Gotovo ceo iznos odnosi se na kupovinu nemačkih helikoptera i rezervnih delova za te letelice.

Uporedna statistika pokazuje da je taj izvoz drastično opao u prvoj polovini ove godine – Srbija je u prvih šest meseci 2019. kupila od Nemačke oružje u vrednosti od tek nešto više od dva miliona evra.

Najveći kupci oružja u prvoj polovini ove godine bili su Mađarska, Egipat, Južna Koreja, SAD i Australija, dok je ta lista u prvoj polovini 2018. izgledala ovako: Alžir, SAD, Saudijska Arabija, Pakistan i Srbija.

Saudijska Arabija u fokusu

Ono što je mnogo više zainteresovalo Nemce u toj statistici jeste to što se smanjio izvoz oružja Saudijskoj Arabiji. Za taj pad prodaje postoji politički razlog. Krajem prošle godine u Istanbulu brutalno je ubijen saudijski disident Džamal Kašogi i nemačka vlada je u znak protesta najavila da će prekinuti izvoz oružja. Doduše, Berlin je još ranije obećao da će prestati da prodaje oružje „zemljama koje su direktno umešane u rat u Jemenu“, ali to upozorenje nije sasvim poštovano.

Nemačka vlada je omekšala svoj stav. Stari dogovori o prodaji oružja i dalje se realizuju, a izvoz naoružanja koje se neće direktno koristiti u konfliktu i dalje je dozvoljen. Pored toga, Saudijska Arabija i dalje kupuje oružje od konzorcijuma evropskih kompanija, čak i ako je Nemačka glavni proizvođač, na primer, Eurofajter borbenih aviona i PVO-sistema.

Rekordni izvoz ove godine?

Prema zvaničnim podacima o odobravanju prodaje oružja, 2019. bi mogla da nadmaši rekord iz 2015. Pre četiri godine je, naime, nemačka vlada odobrila izvoz oružja od 7,9 milijardi evra, a do kraja oktobra ove godine već su odobrene 7,4 milijarde.

-pročitajte još: Sankcije Srbiji zbog ruskog oružja?

Vlada u Berlinu veoma retko odbija dogovore o prodaji oružja – to se može videti ako se pogledaju periodi od prvih deset meseci ove i prošle godine kada je odbijeno manje od jedan odsto predloga koje su podnele nemačke firme.

„Prolazi gotovo svaki zahtev“, kritikuje poslanica stranke nemačke Levice Sevim Dagdelen. „To nije autorizacija, već čista formalnost“.

idj

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android