Sankcije Srbiji zbog ruskog oružja?
8. novembar 2019.
Osude iz Vašingtona nije sprečilo ni to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da Srbija nema novca niti nameru da kupi raketni sistem S-400. Taj sistem je nedavno transportovan u Srbiju za potrebe zajedničke vojne vežbe, baš kao i sistem srednjeg dometa „Pancir“ koji će Srbija kupiti.
Beogradski mediji najavili su da u petak u Srbiju dolazi zvaničnik američkog Stejt departmenta Tomas Zarzecki, koji rukovodi radnom grupom 231 koja je zadužena za primenu sankcija prema ruskom bezbednosnom sektoru, kompanijama i državama koje imaju vojnu saradnju s Rusijom.
Vučić je ocenio da „neki u Srbiji“ šire priče o mogućim američkim sankcijama ne bi li uneli dozu nesigurnosti i straha, i naglasio da „Srbija vodi odgovornu politiku“ kako bi izbegla „bilo koju vrstu problema“.
Odgovarajući na pitanje DW, može li se Srbija suočiti sa američkim sankcijama, portparol Stejt departmenta ponovio je poziv svim saveznicima i partnerima da odustanu od takvih transakcija s Rusijom.
„Oglušavanje na to upozorenje predstavlja rizik za pokretanje sankcija, u skladu sa tzv. 'Aktom o suprotstavljanju američkim neprijateljima'“, rečeno nam je u američkom Ministarstvu spoljnih poslova.
U pitanju je savezni američki zakon koga je predsednik Donald Traump potpisao odmah nakon što ga je u julu 2017. hitno usvojio Senat. Zakon je izglasan s ciljem nametanja oštrijih sankcija Iranu, Severnoj Koreji i Rusiji. Ali očigledno je da se to odnosi i na druge.
„Više puta smo visokim vladinim zvaničnicima Srbije izrazili zabrinutost zbog nabavke ruske vojne opreme koja bi podrazumevala kupovinu sistema Pancir“, dodaju u Stejt departmentu.
Daleko su sankcije?
Dimitar Bečev, jedan od vodećih stručnjaka za zapadni Balkan u Atlanskom savetu, trustu mozgova koji u Vašingtonu pod lupom drži taj deo jugoistočne Evrope, izražava sumnju da će Srbija kupiti S-400. Jer, ekonomski interesi su jedno, a slovensko bratstvo nešto drugo.
„To bi bila velika investicija za Srbiju“, kaže Bechev za DW. „Sjedinjene Države bi mogle da nametnu sankcije (Srbiji) ukoliko se to dogodi, ali još nismo dotle došli.“
Bečev, koji je i direktor Instituta za evropske studije u Sofiji, objašnjava da je tu i „presedan s Turskom“, gde Bela kuća još okleva da uvede sankcije Ankari zbog nabavke S-400.
Na pitanje šta Sjedinjene Države mogu zaista da učine kako bi sprečile Srbiju da nabavlja rusko oružje, Bečev kaže da su okolnosti drugačije nego sa zemljama u okruženju. „Sjedinjene Države nemaju veliku moć nad Srbijom, jer ona ne traži da postane članica NATO. Sankcije ili kazne – najrobustnije su sredstvo na raspolaganju, ali ne mislim da će se tome pribeći uskoro“.
Diplomatska ofanziva s neizvesnim krajem
Otkako je radi iznalaženja prihvatljivog rešenja između Srbije i Kosova krenula nova američka diplomatska ofanziva na Balkanu – ponovo su oživela i upozorenja i preporuke iz poznatog američkog političkog vokabulara.
Stavovi Vašingtona su važni, jer od dogovora Beograda i Prištine, podsećaju tamošnji analitičari, zavisi donekle i kako bi se mogla razvijati situacija u Bosni i Hercegovini, ali i u Severnoj Makedoniji, pa i u Crnoj Gori, članici NATO – kojem se uskoro priključuje i Skoplje.
Nakon poslednjeg razgovora u Beogradu američkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Metjua Palmera s predsednikom Vučićem, taj iskusni američki diplomata nije više eksplicitno pretio Srbiji sankcijama.“
„Zaista, američka politika o kupovini oružja iz Rusije i Kine meni izgleda potpuno zbunjuće“, kaže za DW profesor Danijel Server sa Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu. Server objašnjava da postojeća „razlika između napadačkog i odbrambenog oružja nije nešto što se može prihvatiti“. Većina oružja, podseća on, „može se koristiti i kao jedno i kao drugo, a odbrambeno oružje često se kupuje zbog drugih razloga“.
Naš sagovornik primećuje i da je Beograd s Hrvatskom, zemljom-članicom NATO, krenuo u „trku u naoružanju“.
Obazrive Ujedinjene nacije
„Sjedinjene Države i Rusija imaju veoma različite vizije budućnosti Zapadnog Balkana“, podsećaju za DW iz Stejt departmenta. „Moskva aktivno oponira zapadnoj integraciji regiona i hoće da zaustavi razrešenje etničkih tenzija, da marginalizuje američki i EU-uticaj, te da uspori ili spreči zemlje Zapadnog Balkana da slede sopstvenu, nezavisnu orijentaciju.“
U sedištu američke diplomatije u Vašingtonu naglašavaju i da Sjedinjene Države podupiru evropski put čitavog regiona i članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Moskva deluje kao „rasturač“, ali „iskustvo nam govori da to ima ogranićenu moć“, smatra Bečev. „Rusija ne može da preokrene evropsko proširenje. To su Francuska, Nemačka i ostale zemlje koje će na kraju odlučiti o tome“.
Priznajući da UN izbegava da komentariše odbrambenu politiku bilo koje suverene države, Farhan Hak, portparol generalnog sekretara svetske organizacije Antonia Guteresa, u prvi plan stavlja ekonomsku i socijalnu kooperaciju Balkana.
Ujedinjene nacije generalno ističu da su njihove preferencije „u diplomatskoj sferi“, te da velika količina oružja u bilo kom regionu „nije korak u pravom smjeru“.
„Naš prioritet za sve regione je da zemlje svoju odbranu obezbede pre svega kroz dobre odnose sa susedima, kroz diplomatiju i razgovore“, insistira Hak.
Guteresov portparol nije odgovorio na direktno pitanje DW da li je čelnik UN posebno zabrinut zbog znakova da postoji balkanska trka u naoružanju.