Sporazum Nemačka-Namibija: reparacije ili razvojna pomoć?

Olga Tgiurutue je dobro raspoložena. Gradonačelnica Okakarare je zapravo već odavno trebalo da bude gotova s poslom, ali ona posetiocima želi da pokaže velike planove koje ima.

U štiklama korača kroz prašnjavo dvorište ispred prazne klanice – to je jedan od razvojnih projekata koji je do sada retko korišćen. Tu bi mogle bi da se nabave velike količine stoke i da se prerađuje meso. Samo kada bi bilo novca.

„Želim da se Okakarara dalje razvija“, kaže Tgiurutue. „Ako dobijemo pomoć od isplata nemačkih reparacija, to je šansa za naš grad.“

Sporazum nakon pet godina pregovora

Nakon više od pet godina pregovora, Nemačka i Namibija postigle su dogovor u vezi sa zločinima Nemaca iz kolonijalnog vremena. Pre više od sto godina, nemački vojnici su u bivšoj koloniji „Nemačka jugozapadna Afrika“ ubili desetine hiljada pripadnika naroda Herero i Nama. Nemački general Lotar fon Trota, 1904. godine izdao je naredbu za uništenje tih naroda, uključujući i žene i decu.

Nemačka sada želi da prizna genocid nad narodima Herero i Nama, da se izvini i da u narednih trideset godina sa 1,1 milijardom evra finansira razvojne projekte. „Time bi to bolno poglavlje prošlosti bilo zatvoreno i to bi predstavljalo početak nove ere u odnosima između dve zemlje i dva naroda“, stoji u zajedničkoj deklaraciji koju bi sada trebalo da potpišu ministri spoljnih poslova Nemačke i Namibije. Nakon toga bi nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pred namibijskim parlamentom trebalo da zatraži oproštaj.“

-pročitajte još: Pomirenje Nemačke i Namibije dovedeno u pitanje?

„Potrebni su nam poslovi za mlade ljude“

Gradonačelnica se raduje što je dogovor konačno postignut. Od njega bi trebalo da profitira i njen region u kojem većinu čini narod Herero. Trenutno u tom gradu cveta samo jedna poslovna grana – barovi i prodaja alkohola. Tri od četiri stanovnika nemaju posao. Deo stanovništva i dalje živi u limenim kolibama, bez pristojnih toaleta.

„Nemci bi jednostavno trebalo da pokažu da im je stalo do nas, iako je mnogo vremena prošlo“, kaže jedna učenica škole u tom gradu. „To ne mora nužno biti novac, već projekti koji mogu da poboljšaju naš život. Potrebni su nam poslovi za mlade ljude.“

Mladi nastavnik se slaže: „Neka sela ovde nemaju ni struju.“

Protesti i podeljena mišljenja

Ali ima i otpora dogovoru između Nemačke i Namibije, pre svega od strane nekih tradicionalnih starešina. Neki su učestvovali u pregovorima, a neki drugi nisu pa su se osetili isključenima i sad traže direktne pregovore s nemačkom vladom.

„Samo u ovoj sobi sedi troje ljudi sa tri različita mišljenja“, kaže Asaf Utjevera Kanđeo dok sedi u kancelariji tradicionalnih vlasti (Kambazembi Traditional Authority). On smatra da je iznos koji bi Nemačka trebalo da isplati suviše mali.

„Pregovarači nam nažalost nisu objasnili kako je nemačka vlada došla do te sume“, kaže Kanđeo. „Zato smatram da vlada ne bi trebalo da potpiše sporazum dok se ne postigne dogovor sa pogođenim zajednicama.“

Na dva sata vožnje automobilom, u selu Otjinene okupilo se na desetine pripadnika naroda Herero Ngauzepo. Stoje pored drveta na kojem su nemačke snage obesile na stotine ratnih zarobljenika, pripadnika naroda Herero.

„Tuga i bol su ovde“, kaže Vekui Rukoro. On za sebe kaže da je vođa svih Herera i tvrdi da predstavlja 95 odsto te etničke grupe. Vlada to negira, tvrdeći da Rukoro predstavlja samo manjinu.

Rukoro je advokat i bivši državni tužilac Namibije. Pošto je nemačka vlada odbila da razgovora direktno s njim, Rukoro se obratio brojnim sudovima u SAD, uloživši milione u tužbe. Za sada bez uspeha.

„To je sporazum između dve vlade, sporazum o razvojnoj pomoći“, kaže Rukoro. „On nema veze s našim zahtevima za reparacijom. Oni misle da smo glupi.“

Rukoro zato zahteva novi početak pregovora.

Namibijska vlada: pregovori su završeni

Novih pregovora neće biti, kaže za DW šef pregovoračkog tima namibijske vlade Zed Ngavirue. „Ima ljudi kojima je važnije njihovo ime, ego, njihova priča. Ne bi trebalo toliko da se obaziremo na to šta kažu dvojica-trojica starešina i njihove pristalice.“

Ngavirue kaže da može da razume kritike zbog obećane sume, jer i on smatra da je trebalo da se dobije više novca. „Ali, nakon pet godina pregovora, druga strana nam je dala do znanja da je finansijski i politički samo to moguće.“

U Okakarari gradonačelnica kod lokalnog mesara kupuje kesu sušenog mesa sa čilijem. Najveće šanse za taj region ona vidi u poljoprivredi i stočarstvu. Narod Herero tradicionalno uzgaja stoku i tu se naselio nakon što ih je nemačka vojska proterala.

Godinama se raspravljalo o sporazumu – Tgiurutue sada želi da zemlja konačno od njega i profitira.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu