SPD na istorijskom minimumu
15. septembar 2017.
Devet dana uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj (24.9), čini se da je pobeda stranaka Unije CDU/CSU sigurna. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja pod nazivom „Dojčlandtrend“, koje za javni nemački servis ARD sprovodi institut „Infratest dimap“, demohrišćani ostaju najjači sa 37 odsto podrške. Socijaldemokrate (SPD) u poslednjim danima predizborne trke ipak nisu uspele da sustigne razliku koja sada iznosi 17 poena. Oni su čak pali sa prošlomesečnih 21, na 20 odsto. To je najslabiji rezultat SPD-a od januara, a ujedno i najniži ikada (godine 2009. imali su 23 odsto podrške).
Hrišćansko-demokratska (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) trenutno ne moraju da brinu, s obzirom na to da su daleko ispred socijaldemokrata. Ipak, u direktnom poređenju kancelarke Angele Merkel i SPD-ovog kandidata za kancelara Martina Šulca (naslovna fotografija), svaki drugi glasač (51%) odlučio bi se za Merkelovu. Kada bi se kancelar birao direktno, onda bi samo 25 procenata glasača dalo prednost Šulcu. Međutim, manje od dve sedmice pre izbora, samo se 57 odsto osoba sa pravom glasa odlučilo za jednu partiju – ostali su i dalje neodlučni.
AfD na trećem mestu
Najnovije statistike pokazuju takođe da je na trećem mestu mlada stranka Alternativa za Nemačku (AfD) sa podrškom od 12 procenata što je rast za jedan odsto u poređenju s prethodnim mesecom. Njihov ulazak u Bundestag je čini se siguran – to je i mišljenje 21 odsto od oko hiljadu telefonski anketiranih nemačkih građana 12. i 13. septembra.
Male stranke su generalno veoma blizu jedna drugoj. Liberali (FDP) imaju malo veću podršku i trenutno su na 9,5 odsto, što im omogućava da ponovo uđu u Bundestag u kojem nisu bili od proteklih izbora. Levica (9%) i Zeleni (7,5%) beleže blagi pad. Sve ostale male stranke trenutno ne mogu da pređu cenzus od pet procenata.
Ko hoće koga?
Ukoliko bi glasači CDU/CSU birali koalicionog partnera, skoro polovina bi odabrala tzv. crno-žutu koaliciju (sa Liberalima, prim.ur). Međutim, ako se trenutne prognoze ispostave kao tačne, CDU/CSU i FDP ne bi imali većinu u parlamentu. To znači da je dvostranačka koalicija nemoguća, ocim u slučaju da se ponovo formira tzv velika koalicija (demohrišćani i socijaldemokrate, prim.ur). U takvom slučaju među glasačima Unije ne postoji jasno određenje: 45 odsto njih je za nastavak aktuelne koalicije sa SPD-om, a 46 procenata daje prednost trojnom savezu sa FDP-om i Zelenim, koaliciji koja se u Nemačkoj popularno naziva „Jamajka“ (zbog toga što tradicionalne boje tih stranaka odgovaraju boji zastave te zemlje, prim.ur).
Kandidat Socijaldemokrata za kancelara Martin Šulc u predizbornoj kampanji naglašava da ne želi da se „velika koalicija“ produžava, bar ne u dosadašnjem obliku u kojem je njegov SPD manji partner. O tome su istraživači javnog mnjenja pitali glasače SPD-a i rezultat je sledeći: 50 odsto njih volelo bi da SPD ponovo učestvuje u koaliciji sa CDU/CSU, a 46 procenata radije bi da njihova stranka ostane u opoziciji. Kod glasača FPD-a, najbolje se kotira koalicija sa Unijom, a dve trećine glasača Zelenih smatra da je bolje biti u koaliciji sa CDU/CSU, nego i naredne četiri godine provesti u opoziciji.