Poslanici nebirača u parlamentu?

Verner Peters je imao jedan radikalni predlog: Dugogodišnji predsednik „Stranke nebirača" želi da i građani koji ne izađu na izbore budu predstavljeni u nemačkom parlamentu tako što bi određeni broj poslaničkih mesta koji odgovara broju onih koji ne izlaze na izbore bio bi popunjen „nebiračima" koji bi bili izabrani nasumično, putem izvlačenja.

Ova radikalna ideja odgovora osobi koja je 1998. osnovala „Stranku nebirača". Peters, filozof iz Kelna, posle 30 godina je istupio iz CDU, nezadovoljan tadašnjom politikom stranke na čelu sa Helmutom Kolom. „Mi želimo više direktne demokratije, ukidanje glasanja poslanika prema stranačkoj disciplinii i skraćenje parlamentarnih mandata. Mi želimo da demokratiji udahnnemo malo života", kaže Peters.

Tri kategorije „nebirača"

Peters zna da ovim parolama pogađa raspoloženje mnogih birača. No „nebirači" su sve samo ne homogena grupa. „S jedne strane su tu ljudi koji se ne zanimaju za politiku. Zatim imamo proletarijat koji se oseća izdanim. I upravo oni su u SAD Trampa doveli na vlast. On je uspeo da ih uveri da iziđu na izbore", kaže Peters.

No, njega najviše zanima treća grupa, ona koja smatra da se političari ne bave najvažnijim problemima u društvu i zato žele promenu sistema. Oni ne mogu da se odluče ni za jednu od stranaka pa zato i ne izlaze na izbore. Kao najnoviji primer za ignorisanje volje građana Peters navodi odnos prema krizi oko dizela. „Građani uopšte nisu uključeni u ovu raspravu nego reč vodi automobilska industrija. Politika nas smatra budalama i ignorisanje izbora je jedini način protesta", kaže Peters.

Koliko je teško uticati na "nebirače" pokazuje i primer nezavisne gradonačelnice Kelna, Henrijete Reker. Na nju je nekoliko dana uoči lokalnih izbora jedan desni ekstremista izvršio atentat i teško je povredio. Uprkos tom dramatičnom događaju i medijima koji su danima nakon toga pisali kako se izlaskom na izbore treba poslati signal u korist demokratije, na birališta je izišlo svega 40 posto građana.

Ignorisanje izbora sve više u trendu

Na parlamentarnim izborima 1972. izlaznost je iznosila 91,1 posto, na izborima 2009. i 2013. -  dvadesetak odsto manje. Ovaj trend zabrinjava Manfreda Gilnera, direktora demoskopskog instituta Forsa: „Političari ne vide da od početka osamdesetih ljudi izbegavaju glasačke kutije", kaže Gilner i ukazuje na Dansku gde na sve izbore, pa i one lokalne, izlazi preko 85 posto građana sa pravom glasa.

Po nalogu fondacije Friedrih Ebert, Forsa je preciznije istražila nemačkog „nebirača". Prva spoznaja je da oni koji ne izlaze na izbore to retko rade iz nekog dubljeg i trajnijeg uverenja. Stručnjaci smatraju da bi političari ovu grupu ponovno mogli privući na birališta kada bi koristili jednostavniji jezik, a ne šifrirani jezik koji koriste samo upućeni. Mnogi još sa čežnom gledaju intervjue bivšeg kancelara Helmuta Šmita koji je negovao jednostavan ali sadržajan jezik. „Čovek je imao osećaj da je on u stanju da čitav svet objasni u tri rečenice", kaže Gilner.

„Stranka nebirača" se 2016. raspala. Ostao je samo Peters. On rezignirano gleda na predstojeće izbore. „Merkel će ionako biti izabrana. Kakve koristi ima izlazak na izbore", kaže Peters.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android