Socijaldemokrate u krizi širom Evrope
5. mart 2018.
Francuska
Ni u jednoj drugoj državi Evrope socijaldemokrate nisu doživele takav pad kao što se to dogodilo u Francuskoj. Do 2012. godine tamošnja Socijalistička partija (PS) još uvek je imala apsolutnu većinu u skupštini, a i na mestu predsednika republike bio je njen čovek – Fransoa Oland. Ali na predsedničkim izborima 2017. godine, kandidat socijalista osvojio je samo šest odsto glasova, a stranka nije ništa bolje prošla ni na glasanju za poslenike u parlamentu. Francuska Socijalistička partija tradicionalno je levo orijentisana, mnogo više nego nemački SPD. Vrhunac popularnosti beležili su osamdesetih godina prošlog veka pod predsednikom Fransoa Miteranom. Ta stranka je danas, međutim, stešnjena između političkih snaga orijentisanih još levlje od njih i desničarskog Nacionalnog fronta, koji svojom politikom prema strancima, prema globalizaciji, i zalaganjem za ekonomsku izolaciju, privlači mnoge zabrinute ljude u Francuskoj. Socijalističkoj partiji, koja je nakon izborne katastrofe promenila ime u „Nova levica", ozbiljno preti nestanak sa političke scene.
Holandija
Nešto slično se dešava i sa holandskom Radničkom partijom (PvdA). Ta nekada važna stranka, koja je u svojoj posleratnoj istoriji tri puta dala premijera, na opštim izborima prošle godine zabeležila je daleko najgori rezultat u svojoj 70 godina dugoj istoriji. Za nju je glasalo samo 5,7 birača, što je gubitak od 19 procenata u odnosu na 2012. Socijaldemokrate tako su sa drugog, pale na sedmo mesto po snazi među strankama u Holandiji. Bila je to prava katastrofa za PvdA, nekada najjaču partiju na tradicionalno šarolikoj levo orijentisanoj političkoj sceni Holandije. PvdA, naime, deli isti korpus birača sa Socijalističkom partijom, Strankom levo-zelenih i D66. Godine 2012. PvdA je bila najjača među njima sa 25 odsto osvojenih glasova, ali su se prošle godine sve te stranke suočile sa padom. Holandske socijaldemokrate bore se takođe i sa rastom popularnosti desničarskih populista – Stranka za slobodu Gerta Vildersa sada je druga po snazi partija u holandskom parlamentu.
Velika Britanija
Ipak, ne beleže sve evropske socijaldemokratske stranke gubitke, a najbolji primer za to jeste britanska Laburistička partija. Toni Bler je devedesetih godina modernizovao tu do tada prilično levo orijentisanu stranku. Pod motom „Novi laburisti", on je uspeo da, nakon godina i godina provedenih u opoziciji, dođe do pozicije da formira vladu. Između dotadašnjeg tvrdog kapitalizma Margaret Tačer i levičarskog, državnog socijalizma starog tipa, Bler se opredelio za „treći put". Takva politika godinama je bila i uspešna i popularna, ali nakon britanskog učešća u ratu u Iraku, koji se vodio na osnovu lažnih pretpostavki da ta zemlja poseduje oružje za masovno uništenje, kao i zbog toga što je blisko sarađivao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom Mlađim, Bler i njegova vlada suočili su se sa brojnim kritikama i gubitkom kredibiliteta. Otada su Laburisti u opoziciji, i to već godinama. Ali nakon što je 2015. godine na čelo stranke došao Džeremi Korbin, levičar starog kova, stranka se ponovo vratila idejama kao što su nacionalizacija, dodatno oporezivanje bogatih, pa čak i povlačenje iz NATO. Broj članova otada sve više raste i dostigao je najviši nivo u poslednjih skoro 40 godina. Člansku kartu britanskih Laburista danas ima skoro 600.000 ljudi, što je znatno više od broja članova nemačkog SPD (oko 460.000), iako Nemačka ima više stanovnika od Britanije. Posebno je uočljivo to da se Laburistima sve više priključuju mladi ljudi. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2017, konzervativci pod Terezom Mej jesu osvojili većinu, ali su imali samo par procenata više glasova od Laburista. Zbog svega toga, neka nova laburistička vlada Britanije, ne deluje više kao nešto što je nemoguće.
Švedska
Švedska je takođe svetla tačka evropske socijaldemokratije – što naravno zvuči kao sasvim normalna stvar, s obzirom na to da je ta zemlja odavno predstavlja uzor za socijaldemokrate. Ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji oni nisu zabeležili takve uspehe. Socijaldemokrate su bili najjača politička snaga na svim izborima od 1917, iako nisu uvek davali premijera. Vlast koju imaju već decenijama iskoristili su, naročito u godinama posle Drugog svetskog rata, da stvore sveobuhvatni sistem socijalne zaštite, koji je i danas služi kao primer. Ali od devedesetih godina prošlog veka, socijaldemokratski premijeri morali su da se suoče s tim da je takav sistem suviše skup – i zato su bili prisiljeni na smanjenja izdavanja. Rezultat toga bio je taj da je stranka zabeležila veliki gubitak glasova i nekoliko godina morala je da provede u opoziciji. Ali aktuelni premijer Stefan Leven, koji se nalazi na čelu crveno-zelene manjinske vlade, ponovo je socijaldemokrata. Izabran je ove jeseni. Socijaldemokrate su, prema svim istraživanjima, ponovo najjača politička snaga u Švedskoj, ali ipak sa samo 30 procenata podrške, što je za tamošnje standarde gotovo katastrofa. Istovremeno, rast popularnosti beleže desničarske populističke Švedske demokrate, stranka koja kritikuje relativno liberalnu politiku te zemlje prema izbeglica. Oni su, prema anketama, treći po popularnosti sa podrškom koja se kreće između 15 i 22 odsto.
Austrija
I austrijske socijaldemokrate (SPO) znale su za bolja – mnogo bolja vremena. Ta stranka je od 1945. do danas imenovala kancelara u čak 15 od 28 vlada. Do devedesetih je na parlamentarnim izborima osvajala i više od 40 odsto glasova, a u zlatnim sedamdesetim čak i apsolutnu većinu. Poslednjih godina SPO se stabilizovao na 25 do 30 procenata podrške. Specifično za Austriju jeste to da je dve trećine vremena nakon Drugog svetskog rata na vlasti u Beču bila koalicija SPO i konzervativne Austrijske narodne partije (OVP), pri čemu su kancelara davale i jedna i druga stranka. Ta „velika koalicija", čija se politika zasniva na konsenzusu, skoro da je postala sinonim za austrijsku republiku – toliko da se često upotrebljavao i izraz „večna velika koalicija". Ali to je imalo i svoje posledice: uspon desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO). Ona je sada na vlasti u koaliciji sa OVP, a SPO je ostao u opoziciji. Kao i u Nemačkoj, i socijaldemokrate u Austriji u poslednje vreme se pitaju da li su, zbog čestih koalicija sa konzervativcima, izgubili sopstveni profil.