SPD
13. jun 2017.
Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD)
Boja: Crvena
Predsednik: Martin Šulc
Kandidat za kancelara: Martin Šulc
Rezultati izbora iz 2013. godine: 25,7 odsto (193/630 mesta)
Broj članova: 440.000
Glasači: SPD je tradicionalno uvijek bila stranka radničke klase i članova sindikata. Najveći broj glasača socijaldemokrata živi u gusto naseljenim industrijskim regionima zapadne Nemačke, posebno u rurskoj oblasti Severne Rajne-Vestfalije, Hesenu i Donjoj Saksoniji.
Istorija: Osnovana 1875. godine, SPD je najstarija politička stranka u Nemačkoj. U prvim decenijama 20. veka, ta stranka delovala je kao krovna organizacija za brojne levičarske pokrete, sindikaliste i komuniste. Međutim, 1919, nakon osnivanja Komunističke partije Nemačke (KPD), SPD je trajno postao dom reformatorima, više nego revolucionarima. Bez obzira na to njihovi političari slati su u koncentracione logore za vreme nacističke Nemačke (Trećeg rajha).
Prvi kancelar SPD, Vili Brant, uprkos tome što nije više među živima, i dalje je počasni predsednik stranke. On je vladao Zapadnom Nemačkom od 1969. do 1974. Još pre toga postao je poznat u svetu jer se zalagao za pomirenje s posleratnom istočnom Evropom u vreme je bio ministar spoljnih poslova u koaliciji SPD sa CDU. Na mestu kancelara, nasledio ga je drugi Helmut Šmit, takođe iz redova socijaldemokrata. Obojica su i danas veoma poštovane figure u nemačkoj politici.
Sveukupno, ova stranka bila je deo nemačke vlade 34. od 67. godina, a na čelu vladajuće koalicije bila je 21. godinu.
Program: Jača strana SPD uvek je bila socijalna politika, s obzirom na to da se snažno zalaže za jaku socijalnu infrasktrukturu. SPD je presudno uticala na uvođenje minimalne satnice u Nemačkoj 2015 – trenutno je ona 8,84 evra. Međutim, zbog reforme tržišta rada u okviru tzv. „Agende 2010“ koju je uveo kancelar SPD Gerhard Šrederranih dvehiljaditih, izgubili su deo tradicionalne podrške. Zato nije slučajno što je kandidatura Martina Šulca na ovim izborima okarakterisana kao „agresivno popravljanje“ te politike i ponovno stavljanje naglaska na socijalnu pravdu i preraspodelu poreza.