Levica
13. jun 2017.
Levica
Boja: Crvena (tokom predizborne kampanje često se koristi i magenta, da bi se razlikovali od SPD)
Predsedavajući: Katja Kiping i Bernd Riksinger
Kandidati: Sara Vagenkneht, Ditmar Barč
Rezultati izbora iz 2013. godine: 8,6 odsto (64/630 mesta)
Broj članova: 60.000
Glasači: Uporište Levica u svakom slučaju ostaju tzv. „nove nemačke republike“ iz nekadašnje Istočne Nemačke, u kojima su glasači većinom bivši komunisti iz vremena DDR. Oni su obično stariji. Glasači Levice na zapadu uglavnom su mladi koji glasaju iz protesta, oni koji žele da izraze razočaranje tradicionalnim strankama. Ako je verovati istraživanjima, mnogi od njih u poslednje dve godine okrenuli su se Alternativi za Nemačku (AfD).
Istorija: Iako je osnovana tek 2007. godine, Levica ima mnogo dužu istoriju i još uvek se smatra za direktnog naslednika Partije socijalističkog jedinstva Nemačke (SED), stranke koja je vladala DDR-om do ujedinjenja 1990. Stranka Levica rezultat je spajanja naslednika SED i Partije demokratskog socijalizma (PDS), zatim stranke Rada i socijalne pravde – izborna alternativa (WASG), pokreta sindikalista Zapadne Nemačke i nezadovoljnih članova SPD, koji su ušli u savez zbog smanjenja budžeta za socijalnu zaštitu, a koje je uveo kancelar Gerharda Šreder. Naistaknutiji od svih bio je Šrederov prvi ministar finansija i predsedavajući SPD Oskar Lafonten – otpadnik od socijaldemokrata visokog ranga koji je potom vodio levicu i još uvek je u toj partiji istaknuta ličnost.
Delom zbog svoje povezanosti s diktaturom Istočne Nemačke, Levica ostaje otpadnik za druge vodeće stranke i njeni članovi nikada nisu bili deo vladajuće koalicije na saveznom nivou – iako imaju dosta političkog iskustva pokrajinskim nivoima.
Program: Levica je trenutno najveća opoziciona stranka u Bundestagu i jedina veća stranka u Nemačkoj koja se protivi slanju vojnih misija u inostranstvo. Osim toga, ona želi raspad NATO i podizanje minimalne satnice na 10 evra (trenutno je 8,84 evra). Neki politikolozi tu stranku još uvek vide kao radikalnu, kojoj je konačni cilj da obori kapitalističku ekonomiju. Međutim, Levica se u suštini samo zalaže za jaču regulaciju tržišta, veći budžet za penzije i više socijalnih davanja.