Socijaldemokrate na raskršću
20. januar 2018.
Osnovana pre 150 godina, SPD je najstarija nemačka stranka, sa istorijom na koju su mnogi njeni članovi ponosni. No, nije jasno kakvu ulogu bi ta partija mogla da ima ubuduće. Hoće li doći do formiranja takozvane velike koalicije sa Demohrišćanima ili ne?
Šta će biti odlučeno na kongresu SPD?
Kongres kao najviši organ SPD određuje temelje politike, donosi stranački program, bira upravu i odlučuje o statutu. Ove nedelje na kongresu u Bonu neće biti odlučivano samo da li s ulazi u finalne koalicione pregovore sa demohrišćanima ili ne. Radi se i o budućnosti predsednika stanke Martina Šulca. Ako 600 delegata u Bonu bude glasalo protiv početka pregovora, Šulcu će verovatno preostati samo da podnese ostavku.
Kako su u prošlosti završene velike kontroverze?
1992. su delegati posle dvodnevne diskusije tesnom većinom glasali za izmene u zakonskim odredbama o azilu i sastavili dugu listu odredbi koje bi trebalo prepraviti, a to je samo delimično ispunjeno. Na kongresu 1997. je glavna tema bilo prisluškivanje u kućama i stanovima, koje je posle višednevnih diskusija prihvaćeno – tesnom većinom.
- pročitajte još: Iskušenja sa dugom tradicijom
Posmatrači veruju da bi i ovaj kongres – i pored otpora podmlatka stranke i njenog levog krila – mogao tako da protekne: da će tesna većina biti za veliku koaliciju i tražiti „poboljšanja“ onog što je dogovoreno u preliminarnoj fazi pregovora. Problem je u tome što su Demohrišćani već najavili da na takva „poboljšanja“ neće pristati.
Kako je SPD do sada vladala?
SPD je već vladala u različitim konstelacijama, a ukupno 20 godina su i nemački kancelari bili iz te stranke. Partner u velikoj koaliciji je prvi put postala 1966. kada je kancelar bio Kurt Kizinger (CDU), a 1969. je formirala koaliciju sa Liberalima, kada je kancelar bio socijaldemokrata Vili Brant. Za vreme kancelara Helmuta Šmita (1974-1982) Socijaldemokrate su se našle pod pritiskom zbog slabije ekonomske situacije i kritika na račun atomske energije.
Posle više decenija u opoziciji, SPD se vratila na vlast na izborima 1998. kada je kancelar postao Gerhard Šreder, a koalicioni partner su bili Zeleni. Od 2005. do 2009. je na vlasti bila druga velika koalicija sa Demohrišćanima, a od 2013. do 2017. treća. Sada će na kongresu biti odlučeno da li bi mogla da usledi i četvrta.
Ko je (još) u vladi?
SPD drži šest ministarstava, sada u tehničkom mandatu: Zigmar Gabrijel je ministar spoljnih poslova i vicekancelar, Brigite Cipris je ministarka privrede i energije, Hajko Mas – pravde i za zaštitu potrošača, Katarina Barli je v.d. ministra za rad i socijalna pitanja i ministarka za porodicu, seniore, žene i omladinu. A ministarstvo gradnje i za zaštitu životne sredine vodi Barbara Hendriks.
- pročitajte još: Pobuna socijaldemokrata
Svi ministri vlade su vršioci dužnosti dok se ne formira nova vlada. Od nastanka Savezne Republike Nemačke, SPD je dala više od 90 ministara.
Šta misli članstvo?
Kao i druge stranke, i SPD je tokom proteklih decenija izgubila mnogo članova. Krajem 2016. ih je bilo 433.000, dok je sredinom devedesetih godina mogla da se podiči sa 831.000 članova. I pored toga što se tako prepolovila, SPD još uvek ima više članova od CDU. Kada je početkom januara 2017. na čelo stranke stupio Martin Šulc, stranka je zabeležila priliv novih članova i oko izbora za Bundestag ih je bilo 446.000.
„Efekat Martina Šulca“ je prošao, a i ishod predstojećeg kongresa bi mogao da smanji broj članova stranke. Prema brojkama instituta za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, oko 60 odsto sledbenika SPD odbacuje veliku koaliciju.