„Snižavanje plata je uvek loše rešenje“
2. mart 2018.
DW: Duboka kriza primorala je Portugaliju da 2011. uzme kredit od Evropske unije i MMF-a u iznosu od 78 milijardi evra. Ali već 2014. Lisabon je bio u mogućnosti da napusti program pomoći. Sada je stopa privrednog rasta 2,7 odsto iznad evropskog proseka. U čemu je tajna uspeha?
Manuel Kaldeira Kabral: Ukinuli smo politiku štednje koja je blokirala rast. Istovremeno smo nastavili da se pridržavamo konsolidacije državnog budžeta i smanjivanja duga. Socijalna davanja držimo u granicama, ali je dohodak građana veći. Prvi korak bio je pridobiti poverenje investitora, ali i običnih ljudi. Drugi korak bio je program „Kapitalizar“, koji je imao za cilj stvaranje boljih uslova za privredu, a posebno za mala i srednja preduzeća. Glavni izvor našeg privrednog rasta su investicije i izvoz.
Socijaldemokratska partija (PSD) deo je manjinske vlade, zajedno sa Zelenima, Komunistima i tzv. Levim blokom. U Nemačkoj se boje i komunista, i nekakve manjinske vlade. Kako to funkcioniše u Portugaliji?
Mi se po mnogim pitanjima slažemo sa drugim strankama, posebno kada je u pitanju politika štednje. Ali isto tako smo se složili da možemo i da se ne slažemo kada se radi o drugim pitanjima. Mi, socijaldemokrate, imamo drugačije poglede od Komunističke partije ili Levog bloka u mnogim stvarima, ali smo ipak svi jedinstveni u tome da je uvek potrebno da bude pronađeno stabilno rešenje za vladu. To nam je omogućilo rešavanje mnogih problema koje smo svi smatrali presudnim za portugalsku ekonomiju: ponovno uspostavljanje privrednog rasta, bolje obrazovanje, stvaranje boljih uslova života za sve građane. Tako možemo da radimo zajedno, ali da se ipak držimo i naših međusobnih razlika.
- pročitajte još:
Levičarske partije posebno su insistirale na većim izdacima za socijalnu zaštitu. Kako javna privreda može da ostane stabilna kada se istovremeno minimalni dohodak povećava ili se uvode državni praznici?
Uverili smo ljude da neće biti nikakvih smanjivanja, čak smo neke troškove i povećali, posebno za najsiromašnije i najstarije. Ali, rast smo uvek povezivali s rastom našeg BDP. Minimalna zarada je porasla, ali to nas ne čini manje konkurentnim, jer naša izvozna industrija ne zavisi samo od nivoa plata, već i od stručnosti naših radnika, dobre infrastrukture i društva koje funkcioniše dobro. Takođe se trudimo da započnemo reforme s ciljem smanjenja birokratije i modernizacije države. Dakle, radimo na stvarima koje povećavaju kvalitet i produktivnost, a ne smanjuju plate. Snižavanje plata je uvek najjednostavnije rešenje, ali to je uvek i loše rešenje. Time se možda u kratkom roku može povećati konkurentnost, ali to nikada nije prava strategija za srednjoročnu i dugoročnu konkurentnost.
Da li se onda politika štednje isplati?
Verujem da smo mi u Portugaliji pokazali da alternativna politika može da donese vrlo dobre rezultate. Da smo se i dalje držali politike štednje, verovatno ne bi došlo do tako naglog privrednog rasta, kao ni poverenja investitora. S druge strane, odlučili smo se i protiv proširenje fiskalne politike. Našli smo pravi balans između fiskalne konsolidacije i privrednog rasta, stvaranja novih radnih mesta, boljih uslova života i većeg poverenja investitora.
Grčka levičarska vlada imala je sličan plan, ali nije uspela. Kako ste vi ovladali diplomatskim poduhvatom ubeđivanja Evropske unije, a posebno vlade Nemačke u vašu politiku?
Naš odnos s Nemačkom uvek je bio veoma dobar. Nemačka je jedan od najvećih investitora u Portugaliji. Naša industrija se mnogo promenila i nastale su nove grane privrede kao što su mašinstvo, automobilska industrija, IT i drugi. Deo te promene ostvaren je i uz partnerstvo s nemačkim firmama. „Simens“ će, na primer, uskoro da otvori Centar za kiber-bezbednost u Portugaliji. Folksvagen udvostručuje svoju proizvodnju u Portugaliji, a ovde sada ima i mnogih start-ap firmi kao što su „Calando“ ili druge nemačke firme koje se ovde etabliraju zbog industrije ili turizma.
To nailazi i na kritike. Ljudi se prisiljeni da napuštaju svoje domove kako bi se napravilo više mesta za hotele. Mnogi Portugalci sebi više ne mogu da priušte ni kafu u svojim kvartovima. Ko na kraju profitira od svega toga?
Start-ap firme menjaju portugalsko društvo. Najstarija generacije na tržištu rada, oni starosti između 55 i 65 godina, manje je kvalifikovana od mladih između 25 i 35 godina. Mladi u Portugaliji procentualno češće imaju fakultetske diplome, nego mladi u Nemačkoj. Upravo ta nova generacija menja društvo i privlači investitore iz inostranstva. Pored toga, mi smo stvorili instrumente koji finansiraju tehnološki rast s ciljem podrške malim firmama. Time otvaramo nova radna mesta koja su potrebna toj mladoj generaciji.
Dakle, priznajete da su druge generacije gubitnici takve politike?
Promena znači da će se stvoriti radna mesta i za starije i niže kvalifikovane radnike – za zanatlije i u proizvodnji. Mi imamo uravnotežen privredni rast koji je praćen padom nezaposlenosti i smanjenjem nejednakosti. To je važno, jer mi ne želimo samo održivi rast, već i inkluzivni rast, naročito posebno sada kada u mnogim delovima sveta ima sve više nejednakosti.
Mnogi vaši kritičari to vide drugačije i veruju da oni koji slabije zarađuju ne mogu da opstanu u „naciji start-apova“. Da li biste, uprkos tome, svoju politiku nazvali socijalno-demokratskom?
Da, mi razvijamo politiku inspirisanu socijaldemokratijom. Politiku koja se brine o siromašnima i poboljšava obrazovni i zdravstveni sistem. Istovremeno, veoma smo aktivni i kada su u pitanju inovacije i privreda.