Kako otplatiti dugove?

U periodu od 2016. do 2019. godine, Portugalija mora da otplati dugove u visini od 43 milijarde evra – Međunarodnom monetarnom fondu, Evropskoj uniji i privatnim poveriocima. Ovi poslednji strahuju za svoj novac, ali i Evropska komisija iskazuje zabrinutost i upozorava da je portugalski državni budžet za 2016. problematičan. Komisija smatra da zemlja previše troši i da zbog toga preti opasnost da ona ponovo prekrši sporazum o stabilnosti evra.

„Ne razumem tu uznemirenost“, kaže profesor ekonomije Žose Marija Kastro Kaldas sa univerziteta Koimbra. „Ti dugovi će biti isto tako otplaćeni kao i svi oni pre njih – uzimanjem novih kredita.“ On objašnjava da Portugalija, otkada je napustila tzv. evropski zaštitni kišobran, relativno povoljno može da dobije novac na međunarodnim finansijskim tržištima. Dakle, restrukturiranje dugova nije nikakav problem.

Kraj politike štednje?

Ipak, profesor Kastro Kaldas smatra da do stvarne otplate dugova neće doći zbog vladinih planova za podsticanje potrošnje i dodatna socijalna davanja. On kaže da je nova socijalistička vlada obećala okončanje politike štednje. Na to obećanje sada je podsećaju levičarske stranke od čije podrške u Parlamentu zavisi ta manjinska vlada. Ni komunisti, niti populistički levi blok, ne žele nastavak mera štednje.

Međutim, profesorka ekonomije Aurora Tešeira sa univerziteta Porto upozorava: „Moramo da se pripremimo na još mnogo godina štednje.“ Prema njenom mišljenju, država samo na taj način može da ispuni svoje finansijske obaveze u koje se, recimo, u ovoj godini, ubraja i isplata skoro sedam milijardi evra na ime državnih obveznica. To je izdatak koji će se do 2019. godine udvostručiti. Profesorica Tešeira ocenjuje da situacija nije bezizgledna, već da se čak može početi i sa otplatom starih zaduženja – pod uslovom, kaže, da privreda u i Portugaliji, i u zemljama-partnerima, raste u skladu s predviđanjima. Naravno, neophodna je stroga budžetska disciplina, upozorava profesorka Tešeira. Ona veruje da će se vlada toga držati i podseća da su i dodatna socijalna davanja finansirana povećanjem indirektnih poreza, recimo na benzin i banke, a ne novim zaduživanjem. „To će da potraje, ali Portugallija može i hoće da otplati svoje dugove i podržava sporazum o stabilnosti evra“, kaže Tešeira.

Više novca za veći rast

Portugalski premijer Antonio Kosta neprestano ističe da njegova zemlja želi da pronađe rešenje sa Evropskom unijom, a ne protiv nje. On takođe dodaje da to ne znači i besmislene mere štednje. Njegova vlada je portugalskom parlamentu i Evropskoj uniji predstavila budžet koji vrlo velikodušno barata brojkama o ekonomskom rastu i državnim prihodima. Delimično ukidanje odluke o smanjenju plata i penzija, trebalo bi da utiče na ekonomski rast, ali Brisel je za predlog budžeta dao zeleno svetlo tek nakon nekoliko promena, odnosno povećanja poreza – i to uz ogradu da će na proleće, ako to bude bilo neophodno, korigovati svoju odluku. Na finansijskim tržištima odmah je nastupila lagana nervoza koja je dodatno pojačana zbog planova vlade da u državnim službama ponovo uvede 35-časovnu radnu nedelju i minimalnu platu do 2019. poveća na 600 evra.

„Kada u nekoj zemlji na vlast dođe levica, poverioci uvek reaguju zbunjeno“, uz smešak kaže Žoao Dukve, profesor ekonomije na univerzitetu u Lisabonu. Vlada najpre mora da zadovolji sopstvenu klijentelu. U slučaju Portugalija to su ne samo socijalisti, nego i komunisti i lijevi blok. Pa ipak, profesor Dukve ne vidi razloga za zabrinutost. On smatra da je pokušaj podsticanja rasta davanjem više novca građanima dobar i da za to u budžetu ima dovoljno prostora: „Portugalija srednjoročno i dugoročno može da dobije kredite uz tri odsto kamata. To je dovoljno.“

Problem s kamatama

Profesor Dukve ističe da je za Portugaliju problematična pre svega otplata kamata za koju je samo u ovoj godini potrebno osam milijardi evra. To je najveći budžetski izdatak – veći od izdataka za plate i socijalu. Međutim, profesor veruje da će uprkos tome Portugalija da otplati svoje dugove, mada će verovatno želeti da pregovara o kamatama. Nije ni čudo – šali se profesor Dukve – kada bi se taj iznos uložio u privredu, svi problemi rešili bi se odjednom.