Slonovača, opijum, nafta
30. april 2018.
Predstavnici više od 70 država dogovorili su u Parizu dalje korake u borbi protiv izvora finansiranja terorističkih organizacija. Tako će recimo finansiranje putovanja i vrbovanja novih ekstremista biti tretirani kao krivična dela, čak i onda kada nemaju veze sa konkretnim napadima. Posebnu pažnju treba obratiti na takozvano mikro-finansiranje. Recimo u Libanu i Turskoj postoji mreža od najmanje 320 sakupljača novca koji pare dostavljaju Islamskoj državi.
No da li je to dovoljno? Jer teroristi su do sada pokazivali neslućenu kreativnost kada je trebalo pribaviti novac.
Posao sa slonovačom
Oduzmite im prihode – zaustavićete trgovinu slonovačom! To je izgledalo kao iskorak u borbi protiv terorizma, kada je 2013. postalo poznato da se somalijska teroristička organizacija Al Šabab uglavnom finansirala ilegalnom trgovinom slonovačom. Zaključak je bio očigledan: zaustavi li se ta trgovina, džihadistički izazov će biti u delimično savladan.
- pročitajte još: Kad je država slepa za terorizam
Tada je američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton borbu protiv dilera slonovače proglasila sastavnim delom rata protiv terorizma. Tek kasnije je postalo jasno da bi na ovaj način bilo moguće preduzeti mere protiv Al Šababa – ali ne i protiv Al Kaide i Islamske države u Iraku i Siriji – iz prostog razloga što tamo nema slonova te stoga trgovina slonovačom ne igra nikakvu ulogu.
Na kraju krajeva, priča sadrži neke pouke za borbu protiv terorizma. Jedan od najvažnijih principa je da se terorističke organizacije gnezde u ekonomskim strukturama regiona u kojima operišu. Al Šabab prodaje slonovaču iz istočne Afrike, talibani proizvode i krijumčare opijum, a IS je u Iraku prodavao naftu sve dok je kontrolisao tamošnja naftna polja. Za terorističke organizacije koje deluju u zapadnoj Africi je važna trgovina dijamantima. U Sahelu, s druge strane, šverc cigareta igra značajnu ulogu.
Pukotine u finansijskom sistemu
Do sada su zapadne zemlje pre svega pokušavale da preseku transfer novca. No to nije dalo veliki uspeh, piše stručnjak za terorizam Peter Nojman u eseju za njujorški časopis Foreign Affairs. To nije iznenađujuće, piše on, i dodaje da se veza određenih osoba sa terorističkim mrežama ponekad vrlo teško može dokazati. Računi su otvoreni na imena ljudi koji služe samo kao pokriće i najčešće su gotovo beznačajni u hijerarhiji terorističkih grupa. Ti ljudi nisu poznati kao teroristi ni bankama ni vlastima.
- pročitajte još: Skupa pobeda nad IS
Osim toga, kako piše Nojman, banke nisu u mogućnosti da provere svaku pojedinačnu transakciju. Pre svega, većina finansijskih transakcija terorista ne odvija se preko globalnog finansijskog sistema. Umesto toga, džihadisti su, navodi se dalje, u mnogim arapskim zemljama koristili sistem Havala, koji je tamo popularan i omogućava prenos novca putem pouzdanih posrednika. Džihadisti su morali da koriste pukotine u međunarodnom finansijskom sistemu, rekao je jednom Osama Bin Laden. „Sistem Havala nije pukotina, to je čitav kanjon“, rekao je nekadašnji šef Al Kaide.
Zbog toga, predlaže Nojman, finansijskim izvorima terorista bi se moralo stati u kraj drugačijim metodama. „Promovisanje razvoja, poboljšanje lokalne uprave, borba protiv korupcije: sve ovo će biti mnogo važnije u budućnosti nego sprečavanje terorista da koriste međunarodni finansijski sistem“, napisao je Nojman.
Integrisanje u lokalne ekonomije
Trgovina pripadnika Al Šababa slonovačom ukazuje na drugi princip terorističke ekonomije: ako neka organizacija kontroliše teritoriju, njeni prihodi se povećavaju. To je ubedljivo dokazala istorija Islamske države koja je od kraja 2013. kontrolisala sve veće oblasti u Siriji i Iraku. Time je povećan i njen prihod, i ako je 2013. godine ta teroristička organizacija raspolagala sa nešto manje od 500 miliona dolara, već naredne godine je njen prihod iznosio više od 1,9 milijardi dolara.
Tokom te godine, IS je pod svojom vladavinom imala područje na kojem živi šest do osam miliona ljudi. S jedne strane, džihadisti su nesmetano došli u posed imovine banaka, manjina i izbeglica. Sa druge strane, bio je u stanju da prikuplja porez, carine i takse, te naplaćuje novčane kazne. Sve ovo, zajedno sa poslovima s naftom i donacijama bogatih simpatizera dovelo je do čudovišnog bogatstva.
Međutim, ono je isto tako brzo splasnulo – nakon što su arapske i zapadne sile ponovo zauzele okupirane teritorije i proterale IS. Na primer, u 2016. godini, nakon kontranapada međunarodnog vojnog saveza, IS je imao „samo“ nešto više od milijarde dolara.
Najbogatija teroristička organizacija
Važnu ulogu, pored kontrole nad manjim ili većem terenom, ima i finansijska podrška. U januaru je magazin Forbes rangirao najbogatije terorističke organizacije. Po njima je najbogatija teroristička organizacija na svetu šiitski Hezbolah. On u velikoj meri profitira od nuklearnog sporazuma, koji je Iran u leto 2015. sklopio sa svetskim silama.
- pročitajte još: Ali – vozač Ubera i borac Hezbolaha
Ukidanje sankcija omogućilo je novi dotok novca, a to je pak otvorilo put islamskom režimu da se uključi u delove sirijskog rata i naoružava Hezbolah. Pre samo nekoliko godina ova organizacija je bila u posedu bogatstva od oko 200 miliona, ali ono sada iznosi tek 1,1 milijardu dolara.
Pri tome je Hezbolah dugo bio integrisan i u globalne strukture. Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) uspela je da pokaže da je ova šiitska teroristička organizacija još od osamdesetih održavala stabilne odnose sa proizvođačima droge i švercerima u Južnoj Americi. Prihod se procenjuje na nekoliko stotina miliona dolara godišnje. Pripadnici Hezbolaha su takođe aktivni u međunarodnoj trgovini nekretninama, kao i na tržištu polovnih automobila.
Na drugom mestu su Talibani. Oni veliki deo imetka ostvaruju zahvaljujući uzgoju i proizvodnji droge. U međuvremenu, prostor koji kontrolišu i na kojem uzgajaju opijum zauzima veću površinu od područja na kojima se uzgaja koka u Latinskoj Americi. Prihodi od prirodnih resursa i kidnapovanja, kao i donacije njihovih pristalica, dopunjavaju poslovni model.
Proboj u digitalni svet
Poslovi se mogu voditi i u virtuelnom prostoru. U avgustu su američke službe širom sveta razotkrile finansijsku mrežu kroz koju je IS organizovala prebacivanje sredstava u Sjedinjene Države. Putem lažnog korisničkog računa na eBayu jedan Amerikanac je uspeo da sakupiti skoro 9.000 dolara. Jedan deo tog novca on je utrošio u kupovinu laptopa, Ajfona i druge opreme, koja mu pomaže da kamuflira svoju komunikaciju sa članovima IS u inostranstvu.
Terorističke organizacije su se odavno upoznale sa mogućnostima digitalne zarade novca. „Korišćenjem kripto-valuta i Darkneta, terorističke organizacije su u međuvremenu došle u situaciju da razviju kreativne načina zarade“, kaže Džozef Fitsanakisn, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta Coastal Carolina. „Oni prodaju nezakonito snimljenu muziku, filmove i video-igre, kao i falsifikovane markirane proizvode – kao što su odeća, elektronski i farmaceutski artikli, te falsifikovane ulaznice za sportske događaje i koncerte.“