Slepi putnici na obali Lamanša

Pet stotina belih šatora, svaki za šest osoba, postavljeni su u besprekornoj liniji između železničke pruge i autoputa u blizini Gran Sintea, četvrti francuskoga grada Denkerka koji se nalazi na obali uz kanal Lamanš. Kamp za izbeglice još nije gotov. U martu bi u njega trebalo da se useli 2.500 izbeglica koje trenutno žive nekoliko stotina metara dalje u jednom divljem kampu, u blatu, bez granja i bez dovoljno toaleta.

Na prvi pogled novi kamp podseća na slična šatorska naselja kakva znamo iz Turske ili Sirije, napravljena za ratne izbeglice. Ali, ovaj se nalazi usred bogate Francuske, članice EU. Kamp će voditi međunarodna humanitarna organizacija Lekari bez granica. To je prvi takav kamp u Evropskoj uniji. Do sada su Lekari bez granica u manjim akcijama pomagali izbeglicama u Grčkoj i Bugarskoj. Inače se njihov rad koncentriše na siromašne zemlje trećeg sveta. Pomoć je zatražio načelnik Gran Sintea, političar Zelenih Damjen Karem. „Nisam više mogao da gledati u kakvom su stanju ta deca“, izjavio je Karem u jednom intervjuu.

Francuska u nevolji?

Divlji kamp je jesenas nastao na jednom gradilištu. Stotine iračkih Kurda zaposeli su taj teren koji se nalazi usred stambenog naselja. Pobegli su iz kampa kod Kalea, poznatog pod nazivom Džungla. To je takođe divlji kamp nastao u šumi pored Kalea, koji je odavde udaljen oko 40 kilometara. Tamo je bilo sve više sukoba s arapskim izbeglicama, a i s policijom, kažu migranti. Načelnik Gran Sintea je teren prepustio Lekarima bez granica za gradnju novog kampa. On nema novca za opskrbu kampa potrepštinama. A nadređene francuske ustanove jednostavno ignorišu problem, žali se načelnik. Lekari bez granica sad Francusku tretiraju kao zemlju u nevolji, kaže Loren Suri, koji se bavi kriznim menadžmentom u organizaciji. Stanje je sad nepodnošljivo.

Ogradu oko novoga kampa finansira gradska uprava. Ali, to je samo zbog zaštite izbeglica. Oni u svakom trenutku mogu da napuste kamp i uđu u njega, jamče Lekari bez granica. Važno je da migranti, među kojima je puno dece, imaju redovnu lekarsku pomoć. Zato su Lekari počeli s kampanjom vakcinacije protiv boginja i gripa, kaže lekarka Karolin Gol za DW.

Znatna poboljšanja

U poređenju sa sadašnjim stanjem, migrante u novom kampu očekuje znatno bolja situacija. Šatori će biti grejani, postojaće sanitarni prostori, ambulanta, kuhinja. Osim toga kamp će noću biti osvetljen, kako bi bila povećana sigurnost, kažu saradnici Lekara bez granica. Postojaće i utičnice u starom seniku u kojem će migranti moći besplatno da napune bateriju svog mobilnog telefona.

U divljem kampu kod Gran Sintea nema ničega od toga. „Stanje ovde je delimično gore nego ono što sam video u ratu u Iraku“, kaže Kris Bejli, dok u blatu deli gumene čizme i pokrivače. Bejli pripada jednoj grupi britanskih veterana koji iz grofovije Hartfordšir redovno dolaze na drugu stranu Lamanša kako bi po nedelju dana pomagali u divljem kampu. Tu ima i nemačkih volontera. Sinan fon Štitenkron iz udruženja Folkskihe (Narodna kuhinja) došao je ovamo iz Minhena i dovezao poljsku kuhinju. „U Minhen više ne dolazi tako puno izbeglica. Sad smo ovde potrebni. Mislio sam, pre nego što izbeglice dođu k nama, radije idemo mi k njima.“

Strah od kampa

Ljudi koji stanuju u susedstvu starog kampa imaju različita mišljenja. Preko puta blatnjavog kampa stariji gospodin pere automobil ispred svoje lepe kuće. Žali se na opasnosti koje dolaze od migranata. „Ovde je već bilo pucnjave“, kaže on s zgražavanjem. To potvrđuju dva policajca koji stoje na ulazu u kamp. Policija mora da interveniše posebno uveče kad dođe do sukoba između krijumčara i različitih nacionalnih grupa migranata. Trgovine u blizini su angažovale obezbeđenje ispred svojih ulaza. „Žao mi je dece tamo preko“, kaže jedna žena na ulici u blizini kampa. Ali, i ona je protiv toga da izbeglice tu duže ostanu.

Načelnik četvrti Damjen Karem nema iluzija. On zna da je većina stanovnika Gran Sintea protiv toga da kamp tu ostane stalno. On će jednoga dana zbog toga izgubiti na izborima, veruje načelnik. Broj novih izbeglica i migranata bi se idućih sedmica mogao povećati, jer u nedalekom Kaleu bi uskoro trebalo da bude uklonjen deo izbegličkog kampa Džungla. „Moguće je da će ih tada ovamo doći više“, prognozira volonterka Denis koja u improvizovanoj kuhinji starog kampa deli čaj. „Ovo radim već deset godina“, priča ona. Toliko dugo ovde već ima izbeglica. Nije ih bilo tako puno, ali pre deset godina je već uklonjen jedan kamp u Kaleu, na ulazu u tunel između Francuske i Velike Britanije. „Ljudi su morali negde da se sklone“, kaže francuska volonterka koja i sama živi u Gran Sinteu.

Gotovo svi migranti žele da pređu u Veliku Britaniju. Većina ne zna kako. Lizma, jedan Kurd iz Iraka, kaže da je već tri put pokušao da uđe na trajekt. Ali je uvek otkriven. A 5.000 evra, koliko krijumčari zahtevaju za ilegalno mestu u nekom teretnjaku, on nema. Ostaje mu samo da čeka. Već tri meseca tako živi u Gran Sinteu.