Balkanska ruta i njeni ogranci

U igri je mnogo ideja koje bi značile kraj Balkanske rute. Kako je tokom vikenda javilo više nemačkih medija, kancelarka Merkel tiho radi na koaliciji voljnih koja bi preuzimala izbeglice direktno iz Turske, čime bi opasna ruta preko Egejskog mora i Balkana postala izlišna. Za sada, međutim, nema velikog oduševljenja za tu ideju. Čak je i Francuska odbacila mogućnost da se izbeglice raspoređuju prema unapred dogovorenim kvotama.

S druge strane veoma konkretno deluje ideja zemalja takozvane Višegradske grupe da se izbeglički talas zaustavi na makedonsko-grčkoj granici. Ideji je naklonjena i Austrija. Uprkos zimskom vremenu i uzburkanom moru, ove godine je na grčka ostrva stiglo skoro 80.000 ljudi. Kada se vreme prolepša, biće ih još više. Prošle godine je tokom špica krize u Makedoniju dnevno ulazilo i po 10.000 ljudi. No kuda će ići izbeglice ukoliko Makedonija zatvori granicu i time utabanu stazu? Neke naznake već postoje.

Glavna ruta

Makedonija dvoredom ogradom zatvara 37 kilometara granice s Grčkom. Ograda je oštra kao žilet i visoka oko 2,5 metra – uvoz iz Mađarske, koja je s ograđivanjem skupila prilično iskustva. Ideja je da se zatvori „kritično područje“ granice oko Đevđelije u dolini Vardara. Ostatak bi trebalo da odradi priroda, jer i ka istoku i ka zapadu teren postaje nepristupačniji, planine neprohodnije, a jezera veća. Takav teren ne obećava uspeh ni ilegalnim migrantima. Uz to, granicu s makedonskim kolegama nadziru i policajci iz zemalja Višegradske grupe.

Od novembra se Balkanskom rutom propuštaju još samo došljaci iz Sirije, Iraka i Avganistana koji su tretirani kao izbeglice iz „ratnih područja“. Ostali – uglavnom iz država severne Afrike – pokušavaju da makedonskim graničarima podvale falsifikovane papire, da pretrče zelenu granicu ili da angažuju krijumčara. Ali i prave izbeglice moraju da računaju sa sve više čekanja na grčkim benzinskim pumpama i u kampovima jer Makedonija dnevno propušta najviše 2.000 ljudi. Teško je zaključiti po kom sistemu zemlja otvara i zatvara prolaz, ali se to često pravda navodnim manjkom transportnih i smeštajnih kapaciteta u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Bugarski ogranak

Oko devet odsto ljudi koji dođu u Srbiju uopšte ne ide preko Makedonije, već iz Bugarske. To su još prošlog avgusta javile beogradske Večernje novosti pozivajući se na Centar za pomoć tražiocima azila. Ako je udeo zaista takav, to bi značilo da su preko Bugarske već prošle desetine hiljada ljudi. Kada se baci pogled na geografsku kartu, pravac preko Bugarske deluje savršeno logično: zemlja s Turskom deli 240 kilometara kopnene granice koja je još ni izbliza nije zatvorena ogradom, iako je to namera zvanične Sofije. Prolazom preko Istanbula i Jedrena pa dalje u Bugarsku, migranti izbegavaju opasan put preko mora koji kod krijumčara obično košta 1.200 dolara.

Ali za poznavaoce prilika ta ruta je nelogična. Odavno se pročula brutalnost bugarskih policajaca prema izbeglicama. Stoga je Sofija na meti oštrih kritika organizacija poput Pro Azila, a na pojedinim internet-forumima koje posećuju izbeglice Bugarska zauzima prvo mesto na listi zemalja koje je uputno izbegavati. I reporteri Dojče velea sreli su na Balkanu više izbeglica koje pričaju kako su ih bugarski policajci tukli, maltretirali i pljačkali. U oktobru je čak jedan policajac hicima ubio jednog avganistanskog izbeglicu koji je prešao granicu s Turskom. No i ovde za siguran prolaz mogu da se pobrinu krijumčari koji onda dalje podmićuju policajce. U novembru je američki Vol strit žurnal pisao da na ovaj način 500 ljudi dnevno ode ka Srbiji te da usluge krijumčara koštaju 3.000 dolara.

Istočnobalkanska ruta

Rumunija je do sada videla znatno manje izbeglica od susednih zemalja, ali su zato načini na koji izbeglice ulaze u Rumuniju raznovrsni. U januaru je uhapšena grupa od 60 ljudi iz Pakistana, Iraka, Maroka, Avganistana i Somalije koji su opremljeni uređajima za noćno osmatranje ušli iz Srbije i hteli ka Mađarskoj. Od prošlog juna stotine migranata uhvaćene su u pokušaju da pređu preko jednog od dva magistralna dunavska mosta koji spajaju Rumuniju i Bugarsku. Neki su čamcima veslali Dunavom. Još 2014. su zabeležena dva pokušaja da se brodovima direktno iz Turske pređe Crno more. U poslednje vreme vlasti u Bukureštu prijavljuju sve više ilegalnih ulazaka iz Moldavije i Ukrajine – u pitanju su uglavnom Avganistanci koji dolaze preko centralne Azije.

Sledeći cilj je uvek Mađarska koja već mesecima preti da će ogradom zatvoriti i granicu prema Rumuniji. To bi dodatno zakomplikovalo odnose dve zemlje, koje su hronično u trvenjima po pitanju nacionalnih manjina. Takva ograda bi bila najveći građevinski poduhvat tog tipa koji preduzima vlada Viktora Orbana jer granica s Rumunijom (443 km) znatno je duža od one ka Srbiji (151) ili Hrvatskoj (329).

Jadranska ruta

„Otvorene su nove rute preko Albanije i Crne Gore, koje bi dalje trebalo da idu prema Hrvatskoj, što pokušavamo da sprečimo.“ To je krajem januara rekao Ranko Ostojić, tada još ministar unutrašnjih poslova Hrvatske. Bilo je to prvi put da je neki visoki zvaničnik progovorio o famoznoj Jadranskoj ruti. Do tada su kružile uglavnom špekulacije. Tako je recimo hrvatski stručnjak za migracije Anđelko Milardović u septembru rekao Jutarnjem listu: „Sa zimom valja očekivati promenu smera – ići će Sredozemljem, preko Crne Gore i prema Dubrovniku.“ Doduše, to bi značilo prelazak koje granice više. Ređale bi se zemlje koje imaju obalu: Grčka, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna, opet Hrvatska, Slovenija…

Ipak, do sada je prolazak ovom rutom na nivou statističke greške. To je u intervjuu za DW tokom vikenda indirektno potvrdio i crnogorski premijer Milo Đukanović. „Potpuno smo mobilisali sve strukture domaće politike da budemo spremni za eventualnu promenu rute“, rekao je on. Dodao je da kao „odgovorni kandidat za članstvo“, Crna Gora deli napore EU za „saniranje jednog teškog problema“. Koji su to konkretno zajednički napori? To Đukanović nije rekao.

A preko Kosova?

Ako izbeglice zaista budu morale da zaobiđu Makedoniju, zamisliva je i ruta preko Albanije i Kosova do Srbije pa dalje uobičajenom trasom. Tu bi postojala jedna začkoljica – Srbija, koja je prema najavama premijera Vučića spremna i da zatvori granice, teško bi mogla da vidljivo kontroliše granicu s Kosovom. To ionako u zvaničnom jeziku Beograda nije granica nego „administrativna linija“ kao što je Kosovo „južna pokrajina“. Ipak, stručnjaci drže da je malo verovatno da će izbeglička struja skrenuti tim putem.