Već treću godinu uzastopno teško je dati suvislu prognozu za novu godinu. Krajem 2020. je potpisnik ovih redova bio siguran da će nemačka ekonomija preći na turbo-pogon. Godinu dana posle toga prognoza nije bila bolja: „Turobni izgledi i tračak nade“ zvao se tekst o ekonomskim izgledima za 2022. A sada se predviđa kretanje ekonomije za 2023. Moglo bi se jednostavno citirati ministra ekonomije Roberta Habeka koji je u jednom intervjuu rekao: „Biće teško na drugačiji način“. Može se time zadovoljiti ili malo podrobnije razmotriti celu stvar.
Najpre dobra vest: propast sveta je za neko vreme odgođena. Nemačka ekonomija je posle pandemijskog šoka začuđujuće dobro prebrodila i posledice ruskog napada na Ukrajinu, uključujući i energetski šok zbog izostanka isporuka gasa sa sibirskih nalazišta.
Do sada relativno blaga zima i puna skladišta gasa, pune knjige porudžbina kod preduzeća, smanjena uska grla u lancima isporuke, opadajuće cene za transport po kontejneru, ali i velika državna pomoć doveli su do opuštenije procene kriznog scenarija.
-pročitajte još: Pesimistične prognoze za nemačku privredu
Povećana potrošnja
Doduše, u nekoliko narednih meseci recesija ostaje verovatna, ali bi ona mogla biti relativno blaga. Polazna tačka nije tako loša, još u trećem kvartalu je ekonomija neočekivano porasla za 0,4 odsto i to uprkos već dvocifrenoj inflaciji.
Izgleda da je to specifičnost ove dve krize, pandemijske i ukrajinske, da je pre svega unutrašnja potražnja, dakle želja ljudi da kupuju i putuju, doprinela rastu. Za vreme pandemijske krize, Nemci su prema procenama nagomilali 200 milijardi evra, koje sada troše – možda u veri da vremena neće biti bolja, pa je bolje potrošiti novac sada nego posle.
Tarifni ugovori poslodavaca i sindikata su zaista velikodušni. Primer je metalna industrija u kojoj je dogovoren rast plata od 8,5 odsto, plus jednokratna isplata od 3.000 evra, a ta suma je oslobođena poreza. U hemijskoj industriji plate će porasti 6,5 procenata, a lučki radnici na severu dobiće 9,4 odsto više. To je donekle ublažilo brigu ljudi da neće moći da plate povećani račun za gas i struju. Naravno, i vladin paket pomoći domaćinstvima i privredi od 200 milijardi evra doprineo je dobrim delom popuštanju napetosti.
Mračne prognoze nekih „proroka“ nisu se ostvarile – setimo se, ministar ekonomije Robert Habek je upozoravao na moguće masovno siromaštvo i širenje bede, a šef koncerna BASF prognozirao je najveću krizu od Drugog svetskog rata.
Umesto toga, pokazalo se da ekonomija može da reaguje na krizne šokove izuzetno fleksibilno. Ekonomija je pokazala rezilijenciju, a BASF za ovu godinu očekuje porast obrta za 15 odsto, kao i dobitak pre kamata, poreza i amortizacije od sedam milijardi evra.
Ogromno zaduženje
Ipak, pogrešno je verovati da je sve u najboljem redu. Naime, visoki računi za struju i gas ispostaviće se tek 2023. A to je manji deo briga. Finansijski eksperti, i to oni pravi, a ne proroci sloma koji žele da zarade, zabrinuti su zbog mogućnosti još jednog finansijskog kraha.
Šef nemačkog ogranka jedne međunarodne banke rekao je na primer za list „Handelsblat" da se ne radi o jednom riziku, već o mešavini brojnih različitih opasnosti koje on, kako kaže, još nije doživeo.
Glavna briga je ogromno zaduženje čitavog niza država koje je, prema podacima Međunarodnog saveza banaka, poraslo na ukupno 305 biliona dolara (209 biliona evra). Poređenja radi, budžet Nemačke za 2023. iznosi 476 milijardi dolara.
Ako želimo da posmatramo mogući razvoj događaja i Kina se može označiti kao nepouzdana, iako je Peking teška srca priznao očigledne greške počinjene za vreme pandemije. Te greške su imale teške posledice za domaću privredu, a potražnja kineske robe širom sveta je opala. To su loši izgledi za Nemačku, čija ekonomija uprkos svim nastojanjima da se razvije u širinu, ipak u velikoj meri zavisi od Kine.
Rešenje je – Evropa
Hroničan nedostatak stručne radne snage takođe je veliki problem – daleko više od pola miliona stručnih ljudi nedostaje nemačkoj privredi. Pošto je stanovništvo sve starije, to se može rešiti samo ciljanim doseljavanjem. Ostaje nada da novi zakon u ovoj oblasti, koji priprema vladajuća „semaforska koalicija“ neće biti ćorak kao sličan zakon prethodne vlade iz 2020.
Ako nije dovoljno ovo nabrajanje rizika, onda da navedem i ovo: globalizacija kašljuca. Nije samo Nemačka sa svojom izvoznom orijentacijom mnogo profitirala od nje. U svetu se smanjilo siromaštvo i donela je više blagostanja.
Ali, kada su početkom pandemije u Nemačkoj nestale maske, ili kada je kremaljski gospodar rata zavrnuo ventil gasa za Nemačku, bilo je jasno da globalizacija pored prednosti donosi i zavisnosti. Pošto u dogledno vreme verovatno poboljšanja neće biti, važno je da se sada insistira na bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini. I na domaćem tržištu. A to je pre svega – Evropa.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.