Rado bi čovek napisao da će sve biti dobro. Ali nije tako jednostavno. Ko je pre godinu dana mogao znati sa kojim ćemo problemima biti suočeni ove godine, problemima koji na prvi pogled nisu povezani sa koronom?
Pomenimo samo uska grla u lancima isporuke i inflaciju. A pojmovi „usko grlo“ ili „zastoj u snabdevanju“ kao i „inflacija“ decenijama nisu spominjani u vestima iz privrede.
Automobilska industrija nije dobijala dovoljno poluprovodnika, građevinski majstori nisu imali dovoljno drvne građe. To pomalo podseća na pokojnu istočnonemačku državu i ekonomiju oskudice i nestašica.
Džinovski porast potražnje desio se zato što su se sve svetske privrede u isto vreme probudile iz šoka izazvanog koronom. A ta potražnja se suočila sa nedovoljnom ponudom.
Pouke iz naftne krize
Takav „šok ponude“ desio se sedamdesetih – naftna kriza je izazvana time što su uglavnom arapske zemlje koje su proizvodile naftu zavrnule slavinu zbog politike Zapada koji je podržavao Izrael. Cena nafte, kao i sa njom povezane cene su eksplodirale.
To je dovelo do snažnog rasta cena, sindikati su zahtevali povećanje plata da bi izjednačili inflacione gubitke u novčanicima. Tako je u javnim službama Nemačke 1974. godine dohodak porastao za 11 odsto. Takva spirala povećanja cena i plata je i danas moguća.
Inflacija, koja je dve decenije bila skoro nevidljiva, podstaknuta porastom cena energenata i ogromnom potražnjom, dospela je na naslovne strane. U Nemačkoj trenutno inflacija iznosi pet odsto, što je daleko od cilja Evropske centralne banke od dva odsto. Poboljšanje nije na vidiku.
Primirivanje inflacije neće zavisiti samo od politike Evropske centralne banke već i od predstojećih pregovora između poslodavaca i sindikata o kolektivnim ugovorima.
Ipak, postoje i druge poteškoće. Kada će lanci snabdevanja privrede proraditi kao pre korone? Niko ne može dati ozbiljnu prognozu. Jedan od razloga je restriktivna politika nulte tolerancije prema kovidu koju sprovodi Peking. Dovoljno je da se otkrije jedan jedini slučaj infekcije u nekoj od kineskih luka i onda će milioni kontejnera biti zarobljeni nedeljama.
Isto tako, dovoljno je da se još jednom ispreči jedan nasukani teretni brod u Sueckom kanalu, što se stvarno dešava samo kad sve stvari krenu naopako, pa da dođe do globalnog zastoja.
Recesija „uskog grla“
Većina preduzetnika u Nemačkoj se u anketama krajem godine žali na „uska grla“ u snabdevanju. Čak je reč o „krizi uskog grla“. To nisu baš optimistični tonovi. Procenjuje se da širom sveta nije proizvedeno 11 miliona automobila, jer su nedostajali elektronski delovi za njih. Može li se to nekako nadoknaditi? Verovatno ne.
Zar onda nema dobrih vesti? Ima ih! Na primer, situacija na tržištu rada. Tokom cele godine je Agencija za zapošljavanje javljala smanjenje broja osoba koje traže posao. Potražnja za kvalifikovanom radnom snagom je veća od ponude.
Broj firmi koje su proglasile stečaj je čak na istorijski niskom nivou, a to je verovatno rezultat izdašne vladine pomoći. Nemački indeks berzanskih vrednosti skočio je do neslućenih razmera. Pad akcija početkom pandemijske krize, na proleće 2020, odavno je nadoknađen.
Ništa od toga ne garantuje dobre vesti i u novoj godini. Snažan pandemijski talas koji je pogodio Nemačku u četvrtom tromesečju, ponekog je naučio oprezu. Šef Savezne agencije za zapošljavanje je izjavio da se pogled u novu godinu pomalo zamutio. Predviđa se porast broja bankrota kod najmanjih preduzeća, kao i u trgovini i gastronomiji, kažu eksperti firme „Creditreform“.
Ako inflacija sama od sebe ne splasne, pre ili kasnije moraće da interveniše Evropska centralna banka. Bez obzira da li se ona odlučila za povećanje kamatne stope ili redukovanje kupovine obveznica, nikada do sada nesigurnost nije bila veća.
Kada će proraditi međunarodni lanci snabdevanja? Kada će pasti cene energije? Da li će se pojaviti nova, još gora varijanta virusa i doneti zatvaranja?
Svetu će biti dobro. Ali veliko je pitanje kada. Sa tim pitanjem idemo u 2022. godinu.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu