Slavenka Drakulić o napadima na Sonju Biserko

Sezona lova na veštice na Balkanu još uvek traje, kako inače objasniti izraz „sramna žena" kojom je jedna javna osoba, dapače visoki političar, počastila drugu? Dakako, ženu - jer dovoljno je napisati „sramni muškarac" da shvatimo da ovaj pridev ne ide uz muški rod, pa ispada da samo žene mogu biti sramne, odnosno sramotne.

Svaki lov počinje hajkom, u ovom slučaju verbalnom. „Sramna žena koja uživa sve slobode u Srbiji", rekao je predsedavajući Predsedništva BIH Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske. Koja je to veštica zaslužila ovakvu pogrdu s tako visokog mjesta? Mora da radi o nekoj važnoj osobi, jer neće se takav čovek baviti sitnišom. I mora da je ta „sramna žena" napravila nešto strašno kad je, nespretno ali jasno pozivajući se na autoritet države, poručio: „To ni jedna država ne bi trpela, otrovne stvari koje šalje Sonja Biserko…" Dodiku se u optužbi za laganje u cilju sramoćenja zemlje pridružuje i srpski ministar finansija Siniša Mali.

Ova hajka, jer nisu oni jedini koji u njoj učestvuju, reakcija je na tekst predsednice srpskog Helsinškog odbora za ljudska prava Sonje Biserko. Ona je naime povodom 25. godišnjice Dejtonskog sporazuma, za DW napisala analizu spoljne politike Srbije, tekst koji je objavljen 13. decembra. Kao i svi takvi tekstovi, zasniva se na pisanju medija i javnim nastupima i govorima političara i brojnim publikacijama. Nema u njemu ničega što javnost u Srbiji nije čula ili se o tome sama osvedočila.

Najbolnija Sonjina tvrdnja

Sonja Biserko je samo povezala informacije u koherentnu sliku i donela nekoliko zaključaka.

Na primer, zaključila je da je Republika Srpska srpski rani plen i da, iako se formalno ne može priključiti Srbiji, Srbija nastavlja jednaku politiku kao u ratu i nastavlja raditi na zaokruženju velikosrpskog projekta. No verovatno je najbolnija njena tvrdnja da je takva politika Aleksandra Vučića glavna prepreka održivosti BIH i miru na Balkanu.

Njen tekst je naišao na začuđujuće veliki odjek i usledile su žestoke reakcije, bolje rečeno napadi, kako s političkog vrha tako i sa dna društvenih mreža, preko tabloida pod kontrolom vlasti.

Bez sumnje radi se o neprijateljskoj delatnosti, i to dugotrajnoj, kako na primer svjedoči novinarka Ljiljana Smajlović u dnevniku Alo!. Dapače, ona kaže da je „bliže istini da je njen cilj raspad Srbije". Žena koja radi na raspadu jedne države i koja uliva strah da bi u tome mogla biti uspešna, nije mala stvar. Ovo neverovatno, pa zbog toga komično preterivanje pripisuje Sonji Biserko daleko veću moć nego što je ima, kao što je i običaj kad se radi o vešticama.

Ali kad je već tako moćna, zašto je ne optužiti da je izazvala koronu u Srbiji? Nisu li veštice njenog tipa, odnosno pameti i znanja, bile krive za kojekakve pošasti, uključujući i kugu?

Uporno zalaganje za istraživanje istorije lišeno ideologije i relativizma

Ipak, Helsinški odbor je važna i ugledna institucija a Sonja hrabra i poznata po 25-godišnjem svesrdnom angažmanu oko ljudskih prava, manjina, Kosova, izbeglica, istine o ratnim zločinima (između ostalog, svedočila je u korist Hrvatske u tužbi za genocid protiv Srbije na Međunarodnom tribunalu u Hagu). Njena velika zasluga je i uporno zalaganje za istraživanje istorije lišeno ideologije i relativizma.

„Posao za jednu profesionalnu instituciju, Sonja Biserko je obavila sama"

„Posao za jednu profesionalnu instituciju, Sonja Biserko je obavila sama", sažela je njeno delovanje poznata istoričarka Latinka Perović, a Stipe Mesić nazvao ju je jednom od „promotera slobode i demokratije na Balkanu".

Zvuči apstraktno, ali nije, jer je angažman i njen lično i Helsinškog odbora, vrlo konkretan, za što su primili brojna međunarodna priznanja, ujedno i razlog zbog čega njene reči toliko smetaju vlasti. Koliko god bila međunarodno ugledna, Sonja Biserko ipak nije toliko moćna da bi njen glas bio odlučujući za sudbinu Srbije, kao što joj pripisuju napadači.

Car je go

Međutim, u tekstu za DW, ovaj veštičji pakt sa đavolom nije mogao imati bolji tajming. Srbija je u teškoj poziciji u EU, jer, da bi postala članica mora ispuniti određene uslove, između ostalog, mora da prizna Kosovo kao državu. A SAD ima novog predsednika koji poznaje situaciju u Srbiji i kojeg će u takvim pitanjima savetovati iskusnu Medlin Olbrajt. Političko vođstvo zbunjeno je promenama i novim odnosom snaga, a nema snage da se okrene ka EU. Međutim, napisati ono što svi znaju ali ne izgovaraju je poput povika „Car je go!"

Sama Sonja Biserko navikla je na ovakve napade a i javnost zajedno s njom. Između ostalog, bila je (a izgleda i ostala), „izdajnik", „špijun" i - da nabrojimo samo neke etikete koje su, zanimljivo, skoro uvek u muškom rodu!

Da li verbalni napadi vode ka onim fizičkim?

Malo se glasova u Srbiji i u regiji diglo u njenu odbranu, što možda pre svedoči o strahu od izražavanja ličnog mišljenja, nego o nedostatku ljudi koji misle slično njoj. Jer oni koji misle različito, smatraju da njene navode demantuje već i činjenica da Sonja Biserko postoji i deluje, odnosno piše takve „izdajničke" tekstove.

Nije dobro kad se javnost u jednoj zemlji navikne na ovakve napade. Jer se nužno nameće pitanje: da li verbalni napadi vode ka onim fizičkim? Obično upravo reči prethode raznim napadima, psihološki ih pripremaju označavajući cilj.

Novinarka Ljiljana Smajlović u svojoj kolumni u Nedeljniku piše: „I zar nije divno, što jednom reče anonimni komentator na društvenim mrežama, da danas možeš da svedočiš protiv „genocidne Srbije" u Hagu, a sutra da se mirno prošetaš po bakaluk na Kalenić?"

Divno? Valjda bi trebalo pisati normalno, jer da, normalno je da osobe drugačijeg mišljenja to mišljenje izražavaju a zatim mirno odu do pijace – a ne u zatvor. Zato ovaj vedri epitet „divno" , zbog konteksta u kojem je upotrebljen, zvuči zapravo - preteće.

Slavenka Drakulić je hrvatska spisateljica i novinarka. Objavila je 13 knjiga a neke od njih prevedene su na više od 20 jezika. Za roman „Oni ne bi ni mrava zgazili" u kojem govori o Haškim suđenjima, dobila je književnu nagradu grada Lajpciga za evropsko razumevanje. Njen roman „Kao da me nema" potresna je priča o silovanjima u ratu u BiH. U januaru izlazi njen novi roman „Cafe Europa Revisited" na engleskom jeziku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android