Hrvatska zna zašto zove Sonju Biserko

Beogradski mediji objavili su da će Sonja Biserko biti svedok Hrvatske u procesu protiv Srbije za genocid, pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde. Srbija je inače pred istim sudom pokrenula kontratužbu protiv Hrvatske za genocid. Ta vest je još uvek nepotvrđena, ali s obzirom na pravila tribunala i sudsku praksu zaštite svedoka, teško je i očekivati da o tome stigne zvanična potvrda. Sama Sonja Biserko nije ni demantovala ni potvrdila tu vest, a sve što je saopštila beogradskim medijima bilo je da „o tome ne može da priča“.

S obzirom na delikatnost čitavog procesa i činjenicu da su u njega uključene dve države, podatak da će kao svedok Hrvatske nastupiti državljanin Srbije uzburkao je duhove u Beogradu. Najpre je na osnovu toga zaključeno da se Hrvatska ozbiljno priprema za proces i da od odustajanja od tužbe nema ništa, a nakon toga je usledila i medijska prozivka Sonje Biserko. „Proterajte ovu ženu iz Srbije“, „takve ljude bi trebalo prezreti“, „Sonja Biserko bi sada da pokopa zemlju u kojoj se školovala i koja je hlebom hrani“, „Biserko je bolesna i sračunata osoba“, samo su neki od novinskih naslova i izjava na njen račun.

Stranke predlažu svedoke

Srpska javnost je ostala uskraćena za odgovor na pitanje kako neko uopšte postaje svedok u ovakvom procesu koji jedna protiv druge vode Srbija i Hrvatska. Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, objašnjava za Dojče vele kako strane koje su u sporu predlažu svedoke:

„Nema Međunarodni sud pravde ono što imaju na primer naši domaći sudovi, a to je da sam utvrđuje istinu. Jednostavno, koga vi stavite za svedoka – to je to. Sud nema tu obavezu koja je karakteristična za srpsko pravo, da se vodi načelom utvrđivanja istine bez obzira na to šta stranke predlažu. Tako da je ovde potpuno na strankama koga će da predlože za svedoke i sve ostalo“.

Bez direktnih saznanja?

Pojedini pravni stručnjaci u Srbiji već su izjavili kako svedočenje Sonje Biserko ne može imati težinu u tom procesu, navodeći da je sve čime se Sonja Biserko bavi „laži i paušalne ocene“, i da će to na sudu „lako pasti“. Dragan Popović ističe kako ne zna na koje će se okolnosti odnositi eventualno svedočenje Sonje Biserko, kako bi se na osnovu toga zaključilo da ono može imati neku težinu na sudu:

„Ali, koliko je meni poznato iz rada Helsinškog odbora, oni nemaju direktna saznanja o elementima krivičnog dela genocida, to jest u ovom slučaju konvencije o zabrani genocida. Tako da mislim da će to više biti, opet pretpostavljam, neka opšta atmosfera, nešto što je Helsinški odbor istraživao tokom devedesetih, i tako dalje“.

Procesi na staklenim nogama

Dragan Popović ističe da bi bio vrlo iznenađen ukoliko sud presudi da je bilo kršenja konvencije o zabrani genocida. „Sa te strane posmatrano, mislim da su i tužba i kontratužba potpuno besmislene“, smatra Popović: „Mislim da je važno pre svega da kažem, i kao pravnik i kao aktivista za ljudska prava, da nije bilo genocida ni od strane Hrvatske ni od strane Srbije. Prosto bih bio vrlo iznenađen da sud drugačije presudi. Stoga mislim da su i tužba i kontratužba na vrlo staklenim nogama. Sa druge strane, ja sam svakako protiv povlačenja i tužbe i kontratužbe. Mislim da je jako bitno da sud kaže da nije bilo genocida i da se na taj način stavi tačka barem na tu polemiku o ovom konkretnom krivičnom delu kao što je genocid“.

Sonja Biserko bi kao potencijalni svedok mogla da sudu predoči utiske iz Beograda, ali i sa lica mesta, ocenjuje za DW Božo Prelević, advokat i izvršni direktor Lige eksperata Lex. U pitanju je svakako obimna arhiva, ali je sada ključno pitanje na koji način je ta materijal sakupljan i šta će se od toga prezentovati sudu, kaže Prelević:

„Dakle, ona je imala pristup dokumentima, ali se postavlja pitanje na koji način će ona to prezentovati. A Hrvati je sigurno neće zvati da prezentuje nešto što Hrvatskoj ne ide u prilog“.

Srbija da pozove Puhovskog

Srpska strana bi stoga morala da se veoma ozbiljno pripremi za ovaj proces i da se ne ponaša po sistemu lako ćemo, kako je to često bio slučaj, napominje Prelević. „Nadam se stoga da pojedine ocene kako se Biserko bavi samo lažima, i da će to biti lako oboreno na sudu, nisu i stav vrha srpske države“, skreće pažnju Prelević:

„Dakle, ne znam ko će biti u našem timu, ali ako recimo znate da će Sonja Biserko biti svedok, onda vi možete da pretpostavite šta će ona svedočiti i morate da budete spremni u postavljanju pitanja toj osobi. Dakle, ni Srbiju niko ne sprečava da angažuje, recimo, Žarka Puhovskog, ili već nekog sličnog. Naravno da će se postaviti pitanje ko je osnovao Helsinški odbor, ko ga finansira, zašto ga finansira, šta kažu njegovi osnivači, ali na sudu je ipak i pored toga potrebno imati najbolji mogući tim“.

Neprimerena hajka

Dragan Popović smatra da je hajka na Sonju Biserko potpuno neprimerena. To je lažna moralna dilema, da kao državljanin neke države imate obavezu da svedočite u korist bilo kojih postupaka te države, ili da ste obavezni da ćutite o zločinima koje je eventualno počinilo rukovodstvo ili neki građanin te države, navodi Popović.

Božo Prelević smatra da su napadi na Sonju Biserko očekivani i da je toga sasvim sigurno svesna i hrvatska strana. Sonja Biserko će svakako učiniti ono što smatra da je potrebno da učini, a na srpskoj državi je da proceni da li joj je zbog toga ugrožena bezbednost i da li joj je potrebna dodatna zaštita, zaključuje Prelević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković