Hajde da odmah realno pogledamo na neizbežno poređenje između sastanaka nemačke kancelarke Angele Merkel odnosno francuskog predsednika Emanuela Makrona sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu. Jasno, Merkel je u Vašingtonu bila u blic radnoj poseti i nije dobila pozdrav plotunima. Nije ni obišla ni Maunt Vernon, negdašnju rezidenciju Džordža Vašingtona, a nije bila počastvovana ni spektakularnom državnom večerom u Beloj kući.
Ali evo misaonog eksperimenta: Kako bi se u javnosti gledalo na Makronovu posetu Vašingtonu da nije bilo njegovog nadahnutog govora pred Kongresom? Uprkos svoj pompi i izlivima muškog prijateljstva Trampa i Makrona, javno poznati i opipljivi rezultati koje je francuski predsednik postigao tokom posete nisu bitno drugačiji od onoga što je Merkel uspela tokom kratke vizite. Zapravo, ništa konkretno nije urađeno. Kao što se i očekivalo, evropski lideri su u razgovorima sa Trampom imali teškoća da ga pomere makar za pedalj.
- pročitajte još: Merkel – „nekako potrebna, ali je ne voliš“
Hajde sada da pretresemo drugo neizbežno poređenje koje se nameće nakon susreta Trampa i Merkel: njihov prvi sastanak u Beloj kući prošle godine koji je obeležila epizoda kada su propustili da se rukuju. U petak, tokom prve posete Merkel u njenom četvrtom mandatu, scenario je bio sasvim drugačiji. Tramp je sasvim srdačno tresao ruku kancelarke Merkel.
No Tramp u izjavama nije napravio značajan iskorak kada se radi o pitanjima koja najviše zanimaju Berlin – učešće SAD u iranskom nuklearnom sporazumu, pretnje o uvođenju kaznenih carina i privrženost ulozi SAD u Siriji. Tramp je opet ponudio ocrnjivanje Irana i njegove uloge na Bliskom istoku i, na novinarsko pitanje, rekao da ne isključuje ni vojnu akciju kako bi sprečio Teheran da se domogne nuklearnog naoružanja.
Što se tiče poštede za zemlje EU kod kaznenih carina na čelik i aluminijum – a ta pošteda ističe prvog maja – Tramp je ponovo pomenuo ono što zove „nefer“ trgovinskim odnosima EU i SAD. Ali nije se izjasnio da li će produžiti poštedu od carina ili neće. Povrh toga Tramp nije eksplicitno izdvojio Nemačku kada je govorio o niskim izdvajanjima za odbranu već je generalno govorio da sve evropske članice NATO treba pošteno da plate svoj deo.
To sve govori da ovaj susret može biti tumačen kao uspešan premda nije doneo proboj oko ključnih pitanja. Očigledno su stratezi sa obe strane Atlantika pred sastanak naporno radili kako bi sastavili scenario susreta. Oba lidera su odigrala po tom scenariju, prijateljski i uljudnim tonom. To je već uspeh s obzirom na ranije turbulentne odnose Trampa i Merkel.
Merkel je pokušavala da se prilagodi, na momente da čak bude puna poštovanja prema domaćinu, ali tako da ne negira sopstvene političke pozicije niti da čini značajne ustupke. Tramp je zauzvrat opetovano hvalio kancelarku, govoreći kako su oduvek imali dobre odnose. To naravno nije tačno, ali podvlači želju predsednika – koji inače bilateralne odnose posmatra kao trgovinu – da nastupi prijateljski i izbegne svađu u javnosti.
- pročtiajte još: Četiri teme za svađu Trampa i Merkel
To što su Merkel i Tramp demonstrirali srdačnost uprkos prethodnim sudarima tokom sastanaka i putem Tvitera pokazuje da je kratka poseta možda bila značajnija od državne posete Makrona koji Trampu naprosto više leži na ličnom nivou.
Solidni ili makar pristojni radni odnosi između Merkel i Trampa očigledno su u interesu Berlina, Vašingtona i Brisela. Da se razumemo, niko ne zna da li će blagost američkog lidera prema kancelarki i Nemačkoj uskoro biti oduvana novom tviteraškom olujom.