Četiri teme za svađu Trampa i Merkel

Nakon Emanuela Makrona sada na noge Donaldu Trampu stiže i Angela Merkel. No dok su nemački komentatori naglašavali koliko su se puta Tramp i Makron rukovali, ljubili i tapšali po ramenu, poseta Angele Merkel biće radna i sa manje pompe. „Odjednom je ona druga evropska violina“, jedan je od komentara. Makron je u tom čitanju novi Trampov best buddy u Evropi.

„Potpuno je jasno da je Francuska trenutno dominantna nacija u pitanjima bezbednosne i spoljne politike Evrope“, kaže političar nemačkih opozicionih Liberala Aleksander Graf Lambsdorf. „Nemačka je tu na ubedljivo drugom mestu. Pozicije su se promenile.“

Dok ovaj liberal žali za vodećom pozicijom Nemačke, političar Zelenih Jirgen Tritin traži od Merkelove da govori jasno i glasno u Vašingtonu. Makronova „ofanziva šarma“ nije donela baš ništa, kaže on. „Ulagivanje neće doneti američke ustupke. Merkel sa Trampom mora da govori jezikom koji ovaj razume: računicom troškova i dobiti“, rekao je Tritin.

Ključne teme: od Irana do gasa

Agencija dpa kao četiri posebno brizantne teme o kojima će nemačka kancelarka morati da popriča sa američkim predsednikom izdvaja pitanje Irana, slobodne trgovine, NATO i energetike.

U maju bi Tramp mogao da donese odluku o raskidanju teškom mukom sklopljenog atomskog sporazuma sa Iranom to jest da na snagu počne da vraća određene sankcije protiv Islamske Republike. Tome se jednako protive i Merkel i Makron, no ovaj potonji nije tokom vašingtonske posete uspeo da pomeri Trampov stav ni za jotu. Za američkog predsednika je to „najgori mogući sporazum“ za koji krivi bivšu administraciju Baraka Obame.

Prvog dana maja će takođe isteći „pošteda“ koju je Bela kuća odredila za EU na uvoz čelika i aluminijuma. Nakon toga bi na snagu mogle da stupe kaznene carine, slične kakve se primenjuju prema Kini. „Time bi trgovačka svađa mogla ponovo da se rasplamsa. Merkel će morati da postupa sa krajnjom opreznošću. Ona doduše kao šefica nemačke Vlade ima veliku političku težinu, ali nema mandat da o ovome pregovara. Taj mandat je u rukama EU“, piše agencija dpa.

Kada se radi o NATO, Nemačka i dalje ne ispunjava obavezu na koju Tramp podseća svakom prilikom – da ulaže dva odsto bruto-domaćeg proizvoda u budžet odbrane. Nemačka je daleko od te kvote dok SAD ulažu 4,2 odsto. „To nije fer“, rekao je Tramp i natuknuo da bi one zemlje koje daju više novca u prilog odbrani (čitaj: NATO) mogle bolje da prođu što se tiče carina.

Četvrto pitanje je posebno škakljivo – Nemačka je odobrila gradnju Severnog toka 2 koji bi trebalo da udvostruči postojeći kapacitet gasovoda koji je direktna veza ruskog snabdevača i nemačkih potrošača. Tramp je otvoreno rekao da je protiv toga jer Nemačka tako „upumpava milijarde u Rusiju“. Naravno, nije reč ni o kakvom altruizmu – SAD imaju ogromne zalihe gasa koje žele da u tečnom stanju izvoze u Evropu.

nr (dw, dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android