Sirija, Irak i budućnost džihadizma

Teroristička organizacija Islamska država je pretrpela gubitke u Siriji i Iraku. IS više ne može da računa na podršku civilnog stanovništva. Ali džihadisti još uvek imaju neke adute u rukama.

Džihadistička organizacija Islamska država (IS) je dve godine pod kontrolom držala grad Faludžu. Iračka armija je u proleće ove godine počela pripreme za oslobađanje grada. Otada se obruč oko metropole sve više stezao, da bi krajem juna grad dospeo pod kontrolu iračke armije. Trenutno se steže obruč oko Mosula, grada na čiju se okupaciju u junu pre dve godine gledalo kao na najveći vojni uspeh IS koji je imao veliku simboliku.

Za vreme marša na Mosul, armija je pod svoju kontrolu vratila veći broj manjih mesta. Očekuju se velike borbe za oslobađanje milionske metropole. Specijalni izaslanik nemačke vlade za Bliski istok, Joahim Riker, polovinom jula je rekao da bi zbog tih borbi oko milion ljudi moglo da se nađe u zbegu.

Džihadisti u Siriji su takođe u nevolji. Sirijska armija od početka juna napada četvrt milionskog grada Alepa koja je pod kontrolom IS. Pri tome se ne obraća mnogo pažnje na civile, pa čak ni naseljene zgrade i bolnice. Samo u julu je armija napala 15 medicinskih centara. Na meti napada su i stambena naselja.

Brutalnost kao strategija

Režim, kao i u proteklih pet godina, ne vodi mnogo računa o civilima. Posmatrači navode da je režim odgovoran za najveći deo žrtava. IS postupa ne manje brutalno: civili nestaju a nekoliko dana kasnije ih nalaze mrtve, neke i sa vidnim tragovima mučenja.

Takvim postupcima IS širi strah i istovremeno sprečava da ljudi koji žive na teritorijama pod njihovom kontrolom postanu lojalni novim vladarima. Suniti među Iračanima su do pre nekoliko godina na borce IS gledali kao na neku vrstu zaštitnika od vlade u kojoj su dominirali šiiti. Međutim, takva očekivanja su se kasnije pokazala kao zabluda.

Podrška stanovništva je slaba

To doprinosi brzom urušavanju vladavine IS gde god ta organizacija bude napadnuta. Međutim, to ne znači da na to mesto odmah dolaze sekularne snage. Bente Šeler, šefica bejrutskog biroa fondacije Hajnrih Bel, kaže da u većem delu Sirije daje prednost sekularnim snagama. „Međutim, što se više konflikt konfesionalizuje i što je brutalniji, sve manje vidimo sekularne snage.“

Iz istog razloga se ne može računati da će sekularni suniti u Iraku ubrzo doći do izražaja. Osim toga, podele između verskih grupa su toliko duboke da često dolazi do oružanih sukoba između sunita i šiita. Borci za zaštitu ljudskih prava sve češće kritikuju šiitske paravojne organizacije u Iraku i Siriji zbog njihovog brutalnog postupanja protiv sunitskih civila. Upravo zbog toga, piše nemački magazin Špigel u poslednjem izdanju, IS bi mogao da dobije na legitimitetu. „Sve dok ubilački vazdušni napadi sirijskih i ruskih aviona budu nastavljeni, i suniti živeli u strahu od šiita, IS bi mogao da se vrati i ako izgubi svoj kalifat“, piše ovaj magazin.

Bente Šeler smatra da je Asadov režim u Siriji još uvek daleko od ponovnog preuzimanja kontrole nad zemljom: „Bez obzira na veliku podršku Irana, Hezbolaha i Rusije, Asadovom režimu nije pošlo za rukom da povrati ni predgrađa Damaska.“

Asad mora da ode

Taj izazov je, dugoročno gledano, pre svega politički. Kako u Iraku, tako i u Siriji, treba raditi na uklanjanju verskog rivaliteta stanovništva. To se može dogoditi samo postepeno u procesu koji će trajati godinama. A taj proces bi trebalo da onesposobi političko-verski mehanizam koji su u poslednjih nekoliko godina u svoje lične svrhe zloupotrebljavali režimi Bašara al Asada i njegovog oca, kao i irački diktator Sadam Husein i nakon njegove smrti premijer Nuri al Maliki.

Kada je reč o Siriji, ta zemlja dugoročnu perspektivu ima samo bez Bašara al Asada. Nakon višegodišnjeg nemilosrdnog odnosa prema civilnom stanovništvu on će teško prihvatiti činjenicu da više nije na vlasti. Dok se to ne desi, Sirija neće biti imuna na političko i versko nasilje.