Sinagoge kao utvrđenja
28. septembar 2020.
Pre skoro godinu dana, početkom oktobra prošle godine, teško naoružani muškarac pokušao je da provali u sinagogu u nemačkom gradu Haleu. Čvrsta drvena vrata spasila su više od pedeset Jevreja koji su se zatekli unutra. U napadu su ubijena dva prolaznika koji nisu pripadala jevrejskoj zajednici.
U nedelju uveče je počelo ovogodišnje obeležavanje Jom kipura, najvećeg jevrejskog praznika. Da li strah od napada može da zaseni slavlje?
Rafi Rotenberg (70) to ne želi da dopusti. On je na čelu male liberalne jevrejske zajednice u Kelnu koja broji 160 ljudi. U toku praznika pušta film sa scenama iz Jerusalima, proslavama Jon kipura iz prethodnih stotinu godina, ali i snimkom vrata sinagoge u Haleu u kojima su rupe od metaka.
„Ne želim da judaizam svedemo na antisemitizam“, kaže Rotenberg, „ali ovaj nemili događaj se desio nedavno tako da ga ne bi trebalo skrivati. To ipak neće uticati na našu radost u molitvama.“
Milioni evra za bezbednost
Ali nije samo sećanje na antisemitski napad ono što ove godine zaokuplja jevrejske zajednice u Nemačkoj. Njih brine i bezbednost sinagoga. U vreme pandemije ovo je poseban izazov.
Zato je Leo Lataš (67) pred praznik imao više posla nego obično. Taj lekar odgovoran je za bezbednost 6.5000 članova jevrejske zajednice u Frankfurtu. Zbog virusa, oni moraju da se okupljaju na različitim mestima, u tu svrhu otvorene su prostorije jevrejske škole. Za Lataša to znači da je morao da se pobrine za sigurnost još više lokacija.
Kritičari su nakon napada u Haleu optužili policiju jer nije neprestano štitila sinagogu. Patrolna kola su prolazila s vremena na vreme, ali to očito nije bilo dovoljno.
To što Jevreji ni danas u Nemačkoj nisu uvek sigurni izaziva posebne debate u zemlji koja se stidi svoje nacističke prošlosti. Nakon napada su u većini pokrajina povećani izdaci za zaštitu jevrejskih zajednica.
To Jevrejskim zajednicama omogućava da ulažu u blindirana vrata, ograde i ograđene ulazne punktove. Savezna vlada namerava da uloži još 22 miliona evra za zaštitu jevrejskih institucija. Surova realnost prisiljava Jevreje da od svojih institucija i sinagoga naprave utvrđenja.
Država treba da snosi sve troškove
Leo Lataš iz Frankfurta zna šta to znači. Tamo se sinagoge i druge jevrejske institucije poput škola i vrtića čuvaju danonoćno. On kaže da je saradnja s lokalnom policijom „izvrsna“. Pa ipak, stalna napetost i strah od napada troše živce i veliki novac. Samo u Frankfurtu se na bezbednost troši milion evra godišnje – oko 90 odsto sume ide na osoblje.
Za Ronena Štajnekea, autora knjige „Teror prema Jevrejima“, jasno je da je teret troškova prevelik, posebno za male zajednice. „Država mora snositi ne 50, 70 ili 80 odsto troškova zaštite sinagoga, već 100 odsto“, rekao je ovaj pravnik na konferenciji za novinare u Berlinu. Jer, odbrana i otklanjanje opasnosti je zadatak države, a ne onih koji su pogođeni. „Svaki drugi stav je neprihvatljiv.“
Dekel Perec se ne oseća dobro kada vidi debelu zidinu oko sinagoge u berlinskoj četvrti Krojcberg. „Teško je da se otvorimo kao zajednica, jer zidovi ne pozivaju na to.“ Kaže, ljudi teško mogu i da shvate da je iza ograde sinagoga. A upravo suprotno je cilj Jevreja u Nemačkoj – oni hoće da promovišu svoje zajednice kao deo društva.