Saul Fridlender - život posvećen Holokaustu

Za Saula Fridlendera je Holokaust je tema njegovog života, privatnog i naučnog. Rođen je kao Pavel Fridlender u Pragu 1932. u porodici asimilovanih Jevreja koje su nacisti ubili Aušvicu. Drugi svetski rat i Holokaust preživao je pod lažnim imenom u katoličkom internatu u Francuskoj. Fridlender, koji danas živi u Los Anđelesu, 11. oktobra slavi 90. rođendan.

Holokaust je bez presedana

Fridlender je bio profesor u Ženevi, Tel Avivu i Los Anđelesu. I u dubokoj starosti još uvek učestvuje u istorijsko-političkim raspravama.

On se protivi pokušajima da se masovno ubistvo evropskih Jevreja od strane nacionalsocijalista stavi na isti nivo sa drugim genocidima. Za njega je Holokaust u svom istorijskom kontekstu bez presedana.

Istovremeno, za sve žrtve genocida važi: „U najstrašnijim masovnim ubistvima svaka žrtva umire za sebe. Patnja se ne može porediti", napisao je Fridlender u nedavno objavljenoj antologiji „Zločin bez imena" (2022).

U svom monumentalnom delu „Treći rajh i Jevreji” opisuje progon i masovna ubistva Jevreja pod nacističkom vlašću - citira iz dnevnika, pisama i sećanja da bi prikazao sudbine žrtava.

Od Pavela postaje Saul

Među žrtvama su bili i njegovi roditelji Jan i Eli Fridlender. Pripadali su jevrejskoj buržoaziji u Pragu koja je govorila nemački. Ubrzo posle nemačke invazije 15. marta 1939. pobegli su ​​sa svojim šestogodišnjim sinom u Francusku. Ali ni ta zemlja se nije pokazala kao sigurno utočište. I odande su Jevreji tokom rata masovno deportovani u koncentracione logore na istok Evrope.

Pokušaj roditelja da pobegnu u Švajcarsku 1942. nije uspeo, i ubrzo potom su deportovani u Aušvic. Prethodno su uspeli da sina - pod lažnim imenom - smeste u katolički internat za dečake u Francuskoj i tako mu spasili život.

U govoru u nemačkom Bundestagu u januaru 2019, Fridlender je govorio o patnjama svoje porodice:

„Često se pitam da li su moji roditelji bili zajedno tokom tri dana paklenog transporta. (...) Da li su znali šta ih čeka”.

Tek posle rata jedan jezuitski sveštenik mu je pričao o gasnim komorama u kojima su umirali i pećima u kojima su bili spaljivani ljudi. Saul je bio kršten i, pre nego što je saznao da je jevrej, čak je hteo da postane sveštenik.

Potom je 1948, kada mu je bilo 15 godina, emigrirao u tek osnovani Izrael, naučio hebrejski i postao ubeđeni cionista. Promenio je ime iz Pavel u Saul.

„Užasni napadi straha"

Fridlender je 2007. dobio nemačku književnu nagradu za mir. Žiri ga je nagradio kao jednog od poslednjih „istoričara" svedoka genocida.

„Saul Fridlender je dozvolio onima koji su spaljeni da jadikuju i vrište, dao im pamćanje i imena", navodi se u obrazloženju nagrade.

Kao mladi naučnik, koji je svoju akademsku karijeru započeo u Ženevi, Fridlender je otputovao u Nemačku da proučava arhive. Rekao je da su ga tada, šezdesetih godina prošlog veka, u zemlji zločinaca mučili su ga „strašni napadi straha". Kasnije se to promenilo. Današnju Nemačku, kako je rekao, vidi kao liberalnu i demokratsku zemlju koja mu više ne zadaje probleme.

Društvo prijatelja i sponzora Jevrejskog muzeja u Frankfurtu jula 2021. dodelilo mu je nagradu za hrabrost Ludvig Landman. U video poruci povodom nagrade, koju nije mogao lično da primi, on je upozorio na značaj očuvanja kulture sećanja u Nemačkoj kako bi zemlja ostala „bedem” protiv mržnje prema Jevrejima. „Antisemitizam nije bio samo ubilačka sila u prošlosti, on je i danas opasan bez obzira iz kog pravca dolazi", kaže Fridlender.

zi,epd

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.