Sahranjeno još 30 žrtava genocida u Srebrenici

Više hiljada ljudi iz čitavog sveta danas (11. jul) je odalo počast žrtvama genocida u Srebrenici, a politički predstavnici su poslali poruke u kojim se ističe da se genocid u Srebrenici ne sme zaboraviti i ponoviti. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da se žrtve i nemerljivi bol zbog njihovog gubitka nikada neće zaboraviti. „Borba protiv mržnje, poricanja zločina, retorike podela, najbolji je način za izgradnju bolje budućnosti za Bosnu i Hercegovinu i Zapadni Balkan“, rekao je Mišel.

Visoki predstavnik Kristijan Šmit u svom obraćanju na komemoraciji povodom 28. godišnjice u Srebrenici najavio je da će najverovatnije unaprediti Zakon o zabrani negiranja genocida kojeg je nametnuo Valentin Incko. Memorijalni centar Srebrenica – Potočari trebalo bi da postane ključna institucija toj zemlji, ali i na evropskom kontinentu generalno, te da kroz edukativne i akademske napore pruži podršku, pomogne u pomirenju, očuvanju mira i sprečiti ponavljanje sličnih događaja.

Šmit je takođe uputio apel međunarodnoj zajednici da 11. juli bude proglašen danom žalosti. „Znam šta u Nemačkoj znači kada obeležavamo Dan sećanja na Holokaust. Pozivam čitavu međunarodnu zajednicu, Savet Evrope, kolege Evropljane, da pruže podršku ovoj inicijativi kako bi naredne godine, kada budemo obeležavali 29. godišnjicu genocida u Srebrenici, 11. juli bio i zvanično priznat dan žalosti“, rekao je Šmit. Na kraju je upozorio na opasnosti negiranja genocida u Srebrenici, te pozvao da se procesuiraju negatori genocida kako se ne bi dalje produbljivale patnje preživelih i porodica žrtava.

„Imamo jasnu obavezu da zaustavimo tenzije koje dovode u pitanje počinjene zločine. Pozivam nadležne organe da procesuiraju negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca. Potrebno je da proširimo zakonske odredbe gde počinioci ratnih zločina, osuđeni počinioci, ne mogu da imaju pravo da obavljaju javne funkcije“, rekao je Šmit.

Menahem Rozenzaft, šef delegacije Svetskog jevrejskog kongresa, poručio je da „mrtvi ne smeju da postanu statistika“ i da „nećemo oprostiti vama koji i danas odbijate da priznate ubistva, silovanja, klanja; vama koji veličate Mladića s muralima.“ Takođe je rekao da Milorad Dodik, Petar Handke i Željka Cvijanović negiraju genocid u Srebrenici i da im to nikad neće biti oprošteno i zaboravljeno. Menahem Z. Rozenzaft je dan ranije na konferenciji o kolektivnom sećanju, koja je održana u Potočarima, rekao da je za njegovu organizaciju ključno da u sklopu njene misije obeležavanja Holokausta sa istom snagom obeleže i genocid koji je počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici.

„Možemo da vidimo da, ukoliko se ne preduzme ništa, ukoliko se pusti da se mržnja i netrpeljivost i dalje razbuktaju, možemo da vidimo kakve užasne posledice to može da ima. Na međunarodnoj zajednici je obaveza da osigura da se u svakom slučaju genocid obeležava i pamti kako se ne bi nikada više ponovio. Na svima nama je obaveza da istrajemo na tome“, poručio je Rozenzaft i dodao da međunarodna zajednica mora da obezbedi da genocid u Srebrenici bude zapamćen i da se suprotstavi svima koji ga negiraju, jer, kako je rekao „od toga zavisi naša zajednička budućnost“.

Važnost suočavanja sa prošlošću 

Šef Delegacije EU u BiH Johan Zatler iz Srebrenice je poručio da danas u fokusu moraju biti žrtve genocida i da se svi moraju suočiti s prošlošću i odati počast. „Ovde smo da odamo počast žrtvama. Ovo je jedan od najtežih događaja u evropskoj istoriji u prethodnom veku. Kada govorimo o napretku, moramo da radimo na ispunjavanju prioriteta na putu BiH ka EU i gradimo osnove za pomirenje. Ali, to ne dolazi tek tako. Potrebno je da se privedu kraju i svi sudski procesi u predmetima ratnih zločina. Veoma je važno da ljudi počnu da se suočavaju sa prošlošću kroz priznanje i poštovanje žrtava”, poručio je Zatler.

Evropski parlament je takođe, uz prenos uživo iz Srebrenice, obeležio 28. godišnjicu genocida u Srebrenici. Holandska poslanica u tom parlamentu Tineke Strik poručila je da su „potrebne sankcije EU kako bi se zaustavio Dodikov opasni secesionistički put i očuvala bezbednost i teritorijalni integritet BiH. Nadalje pozivam OHR da, u bliskoj koordinaciji s međunarodnom zajednicom, Dodiku da kratkoročni ultimatum za povlačenje njegovih najnovijih poteza, te da ga smeni sa funkcije u slučaju nepoštovanja“, rekla je.

Povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici, hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da „nikada ne smemo dozvoliti da se takvo zlo ponovi. S osećanjem dubokog pijeteta prema žrtvama i njihovim porodica prisećamo se genocida u Srebrenici u kojem je pogubljeno više od 8.000 nedužnih bošnjačkih muškaraca i dečaka“, objavio je Plenković na Tviteru. Hrvatski sabor se minutom ćutanja prisetio 28. godišnjice pokolja kojeg su bosanski Srbi počinili nad osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici.

Dritan Abazović, premijer Crne Gore u tehničkom mandatu, rekao je da danas iz Potočara šalje poruku mira, solidarnosti sa svim žrtvama i nezaborava svega onoga što se desilo. „Mi ćemo nastaviti da svake godine budemo ovde i makar simbolički ukažemo na potrebu ponavljanja poruke da genocid nikada ne sme da bude negiran i da istina oslobađa. Verujem da će region, kada svi prihvatimo istinu, krenuti drugim putem – putem pomirenja i progresa“, rekao je Abazović.

Udruženje „Žene u crnom“ iz Srbije je nizom aktivnosti obeležilo 28. godišnjicu genocida u Srebrenici. Kako je u razgovoru za sarajevski portal Kliks rekla predsednica tog udruženja Staša Zajović, i ove godine su aktivisti došli u Potočare kako bi odali počast žrtvama. „Ukoliko masakri u Srbiji, permanentna nasilja i slavljenja ratnih zločinaca ne mogu da dostignu jedan stepen podizanja svesti stanovništva u Srbiji, to će biti velika nesreća za stanovništvo Srbije. Ukoliko se nedavni događaji u maju prekriju ćutanjem i zaboravom zločina iz prošlosti, mislim da Srbija teško da ima bio kakav put u budućnost“, zaključila je Zajović.

Istorijsko izvinjenje Bošnjaka za zločine Handžar-divizije

U Memorijalnom centru Srebrenica juče (10. jul) je održana konferencija o kolektivnom sećanju kojoj je, pored ostalih, prisustvovao i šef delegacije Svetskog jevrejskog kongresa Menahem Z. Rozenzaft. Najviše pažnje na konferenciji privuklo je obraćanje direktora Memorijalnog centra Srebrenica Emira Suljagića koji je u svoje ime i u ime funkcije koju obavlja uputio izvinjenje zbog zločina Handžar-divizije tokom Drugog svetskog rata.

„Pre osamdeset godina jedan deo mojih sunarodnika stavio se u službu nemačke nacističke ideologije i naudio vama, vašem narodu, vašim očevima i majkama, dedovima i bakama. Ja vam se zbog toga izvinjavam i nadam se da ćete u vašim srcima naći mesta za oproštaj. Prvo, zato što želim da pokažem da nijedna istorija nije elegantna: svaka je grbava i krivudava, ali nemamo izbora nego da je prihvatimo. Drugo, zato što vam se obraćam u ime potomaka, dece i unuka generacije Bošnjaka koja je ubijana sa identičnim ili sličnim motivom devedesetih zbog kojih su vaši preci ubijani četrdesetih godina prošlog stoleća: zbog kože s kojom su se rodili“, rekao je Suljagić.

„Oni koji su služili u 13. Vafen SS diviziji ili bili sluge ustaškog režima Nezavisne Države Hrvatske, nisu to činili u ime našeg naroda. Njihova dela ne govore u naše ime ni danas. Naš narod i zemlja bili su porobljeni i pod okupacijom, naš glas je bio ugušen. Ako je neko imao pravo da govori u naše ime, to su bili bosanskohercegovački partizani i antifašisti poput Fadila Jahića, Pašage Mandžića, Avde Hume i brojnih drugih. U naše ime je govorio Derviš Korkut, koji je rizikovao svoj i život svoje porodice da spasi najvažnije što jedan narod može da ima – pamćenje o sebi – kada je od nacista sakrio Hagadu“, rekao je direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić i izvinio se i zato što se u BiH danas drže mise zadužnice za ubice Jevreja iz vremena Holokausta.“

Presude za genocid u Srebrenici 

Među 30 osoba koje su ove godine ukopane na kolektivnoj sahrani nalaze se četiri maloletnika. Najmlađa žrtva koja je ukopana ove godine je Elvir Salčinović, dečak koji je imao 15 godina kada je ubijen, dok je najstarija žrtva koja je ukopana Nezir Muminović, koji je u momentu kada je ubijen imao 65 godina.

Više od 700 godina zatvora presuđeno je za genocid i druge zločine u Srebrenici na međunarodnim sudovima, kao i u sudovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, a osuđeno je 47 osoba, jer su bili nalogodavci i izvršioci počinjenih zločina. Sudovi su izrekli pet kazni doživotnog zatvora, uključujući i onu Ratku Mladiću. Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, osudivši ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je pravosuđe Srbije osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici, a u Hrvatskoj osuđena su dvojica bivših pripadnika Škorpiona.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.