SAD: zbogom slobodi medija?
2. jun 2020.
Demokratski greh sa najavom. I zapadne demokratije ograničavaju slobodu medija, što se još jednom pokazalo tokom protesta zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u SAD: izveštač CNN-a uhapšen je pred kamerom, dopisnik švedskih novina povređen gumenim mecima, pucano je i na reportera DW Štefana Simonsa.
Za razliku od autoritarnih režima, u SAD i Brazilu predsednici Tramp i Bolsonaro retorikom usmerenom protiv medija i širenjem lažnih vesti podstiču podele u društvu i nasilje. Takav opasan razvoj nije ograničen samo na te dve američke zemlje, već uključuje i evropske zemlje, poput Malte, Crne Gore, Slovačke, Poljske, Mađarske, Velike Britanije, Češke i Italije.
„Jasna slika neprijatelja“
„Tramp demonizuje medije i izgradio je jasnu sliku neprijatelja“, kaže u razgovoru za DW Kristijan Mir, šef nemačkog odeljenja organizacije Reporteri bez granica. „Proteklih dana smo u SAD ukupno registrovali 68 napada na novinare.“
-pročitajte još: Srbija pala na rang-listi Reportera bez granica
Zajedno sa 26 drugih napada na predstavnike medija, koje je zabeležila onlajn-platforma „US Press Freedom Tracker“, dolazi se do 94 slučaja nasilja protiv predstavnika medija, samo u SAD, od početka ove godine.
Oni vladaju „protiv sistema“
Kristijan Mir kaže da se takav razvoj događaja mogao predvideti. „Mediji se doživljavaju kao deo navodnog sistema. Takvo shvatanje medija svesno šire populistički predsednici kao što su Tramp i Bolsonaro“, smatra Mir i dodaje da oni žele da pokažu da mogu da vladaju i „protiv sistema“.
U Brazilu su 25. maja vodeći mediji u zemlji najavili da obustavljaju izveštavanje iz predstavništva vlade „Alvorada“ u glavnom gradu Braziliji, zbog nedovoljne bezbednosti. Televizijske kuće „Globo“ i „Bandeirantes“, vodeći dnevni list „Folha de S. Paulo“, kao i portal „Metrópoles“ saopštili su da svoje novinare više neće slati u zvanično sedište predsednika.
Razlog za to je učestalo širenje neprijateljstva od strane pristalica brazilskog predsednika. Kada su pretili da će napasti deo rezervisan za medije, bezbednosne službe brazilskog predsednika nisu reagovale kako bi zaštitile novinare.
Bolsonaro redovno vređa predstavnike medija. Kada su novinari početkom maja pokušali da saznaju zašto je smenjen šef savezne policije, izdrao se na njih rekavči im da „ućute“. Kada je krajem marta jedan pristalica Bolsonara optužio novinare da „žele da okrenu narod protiv predsednika“, Bolsonaro se sa tim složio.
Savet Evrope upozorava
I u Evropi je sve više napada na novinare i medijske kuće, pokazuje izveštaj Saveta Evrope o slobodi medija 2020. U izveštaju se navodi da su 2019. godine ukupno zabeležena 142 ozbiljna napada na novinare u 32 od 42 zemlje-članice.
Reporteri bez granica u svom aktuelnom izveštaju o slobodi medija upozoravaju na povećanu opasnost za medije u zemljama kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska, Poljska, Grčka, Hrvatska, Malta i Velika Britanija.
-pročitaje još: Kome u Nemačkoj smetaju novinari?
„U Velikoj Britaniji vlasti uvek iznova ograničavaju medijske slobode, često pozivajuću se na nacionalnu bezbednost“, navodi se u izveštaju Reportera bez granica. Evropski sud za ljudska prava 2018. godine je masovno špijuniranje novinara u toj zemlji ocenio kao kršenje osnovnog prava na slobodu izražavanje i slobodu štampe.
„Trampeskna“ retorika Borisa Džonsona
„Način na koji se u Velikoj Britaniji mediji diskredituju i novinari paušalno optužuju, uveliko podseća na izjave Trampa“, smatra šef nemačkog odeljenja organizacije Reporteri bez granica Kristijan Mir. Novinari se udaljuju sa konferencija za štampu, a retorika Borisa Džonsona je „skoro pa ’trampeskna’.“
Korine Vela, sestra novinarke Dafne Karuane Galicije, ubijene na Malti 2017. godine, u jednu rečenicu je sažela napade na medije u demokratskim zemljama: „Novinari nisu u najvećoj opasnosti kada izveštavaju iz ratnih područja, već kada otkriju korupciju u sopstvenoj zemlji.“
Ukoliko se novinari više ne osećaju bezbedno u nekoj od zemalja EU, to je onda bezbednosni rizik za čitavu Evropu, ocenila je Korine Vela u novembru 2019. godine u Berlinu, na kongresu „Coreact“ organizacije „Mafija, ne hvala“.
Kristijan Mir se pribojava da bi strah od nemira Tramp u predizbornoj kampanji mogao da iskoristi za sebe. Zato su predsednik SAD i vodeći političari republikanaca toliko uzdržani u osudi policijskog nasilja. „Zvuči cinično“, kaže Mir, „ali kratkoročno bi nasilje moglo da bude od koristi Trampu“.