Kome u Nemačkoj smetaju novinari?
12. maj 2020.
U Nemačkoj raste otpor protiv mera za suzbijanje širenja korona-virusa koje je uvela savezna vlada. Ograničavanje osnovnih prava je preveliko, tvrde kritičari. Mnogi se boje da će biti uvedena obaveza vakcinisanja – vakcinom protiv korona-virusa koja još uvek ne postoji. U Štutgartu se prošle subote, na do sada najvećim takvim demonstracijama, okupilo oko 5.000 ljudi. Policija je saopštila da je okupljanje proteklo uglavnom mirno.
Ali, ne prolaze uvek takve demonstracije bez nasilja. Stvar ponekad može da bude opasna za novinare. U Berlinu su tako u samo nekoliko dana napadnute dve ekipe javne televizije (Prvog programa nemačke televizije ARD i Drugog programa nemačke televizije ZDF).
Ekipa ZDF-a je 1. maja snimala takozvane „Higijenske demonstracije“, i to za satirični TV-magazin „Heute Show“. Ubrzo nakon toga, ekipu je – možda ciljano – napalo petnaestak maskiranih osoba. Prema medijskim izveštajima, napadači su imali metalne šipke i palice. Nekoliko članova televizijske ekipe završilo je u bolnici s teškim povredama.
Slučaj je izazvao zgražavanje širom nemačke. Generalni sekretar konzervativne vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Paul Cimijak napisao je na Tviteru da mu je to nepojmljivo.
Na „Higijenskim demonstracijama“, o kojima je ZDF izveštavao, okuplja se u poslednje vreme neobična mešavina demonstranata. Tu su zajedno desni populisti i desni ekstremisti s levim kritičarima kapitalizma i protivnicima vakcinisanja. Među demonstrantima ima i teoretičara zavere.
O slučaju napada na ekipu ZDF-a istragu vodi državna bezbednost. U blizini mesta napada uhapšeno je šest osoba. Prema policijskim saznanjima, oni bi mogli da pripadaju levičarskoj sceni. Ali, razjašnjenje slučaja je teško, saopštila je policija, s obzirom na to da su izjave svedoka delimično protivrečne.
Samo dan pre tog napada na novinare, dakle 30. aprila, bivši voditelj Radija Berlin-Brandenburg (rbb) Ken Jebsen objavio je jedan komentar na svojoj veb-stranici „KenFM“, na kojoj redovno širi teorije zavere. Autor pod imenom Bernhard Lojen u njemu je napisao kako je „slučajno saznao“ da ZDF namerava na planiranim demonstracijama „ciljano traži smušene i zbunjene, kako bi ih predstavio ZDF-ovoj publici željnoj takvih“. Prema autoru komentara, za javne medijske sevise je svako ko izlazi na demonstracije „teoretičar zavere, smušenjak ili nacista, ili mešavina svega toga“. Bernhard Lojen je u tom svom komentaru na kraju poslao i poziv: „Otpor. Otpor mora da raste. Sada.“
Mediji kao deo teorije zavere
Istoe nedelje, u Berlinu se dogodio još jedan napad na predstavnike medija. Prilikom demonstracija pred berlinskom zgradom Rajhstaga (danas sedište nemačkog parlamenta, prim.ur), na kojima je bilo oko 400 ljudi, iz mnoštva se izdvojio jedan muškarac i, prema policijskim navodima, pokušao nogom da udari ARD-ovog tonca. Pritom je pogodio držač mikrofona koji je kamermana udario u glavu. Protiv 46-godišnjeg napadača podneta je krivična prijava zbog nanošenja telesne povrede. Snimci tog slučaja objavljeni na Tviteru pokazuju da je policija brzo reagovala i uhapsila napadača.
Na demonstracije je pozvao i poznati nemački kuvar Atila Hildman. On je u skorije vreme upao u oči čestim širenjem teorija zavere – navodeći recimo da iza širenja korona-virusa stoji osnivač Majkrosofta Bil Gejts. Na svom Fejsbuk-profilu Hildman redovno napada i medije. Tako u jednom postu napisao da „ni u kom slučaju“ ne treba verovati izjavama i snimcima u medijima. To je „inscenacija s ciljem da se lakše preuzme vlasti“, piše on.
Ta izjava je, izgleda, naišla na plodno tlo kod njegovih pristalica. Napadu na ekipu ARD-a na demonstracijama koje je on pokrenuo prethodili su uzvici „Lažljivi mediji“ (Lügenpresse). I nakon napada, demonstranti su se solidarisali s napadačem i zahtevali od policije da ga pusti. Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas objavio je nakon toga poruku na Tviteru koja glasi: „Onaj ko napada novinare, taj napada demokratiju“.
Kritike u izveštavanju nepoželjne
Novinari nisu pod pritiskom samo zbog fizičkih napada kritičara mera ograničenja. I u Štutgartu, gde su održane najveće, mirne demonstracije u Nemačkoj, u program protesta spadala je i kritika na račun medija. Njih je posebno kritikovao organizator demonstracija, preduzetnik Mihael Balveg, i to naročito ARD i privatnu TV-kuću RTL zbog navodnog jednostranog i netačnog izveštavanja. On je izjavio da su te televizijske stanice demonstrante pogrešno opisale kao protivnike vakcinacije, pristalice Pegide i teoretičare zavere.
Balveg zato od ARD-a i RTL-a zahteva da svoje izveštavanje koriguju i prikažu određene snimke demonstracija koje bi trebalo da potvrde da su njihovi izveštaji bili netačni. U protivnom, kaže, na budućim skupovima zabraniće pristup medijima. Već sada svi novinari koji žele da razgovaraju sa Balvegom i njegovim saborcima moraju da ispune onlajn-formular u kojem se obavezuju da će izveštavati „istinito, nepristrasno i sveobuhvatno“. Taj formular mora da se donese na demonstracije i da im se pokaže.
Balveg se u svojim govorima na demonstracijama u Štutgartu i video-snimcima koje objavljuje na Jutjubu često poziva na nemački Ustav. Naročito često spominje član 5, koji garantuje slobodu mišljenja. I na to novinari moraju da se obavežu, naročito na dodatak: „Nema cenzure“.
Sigurno da nijedan novinar nema problema s tim članom Ustava, pre ima sa Balvegom. Jer čini se da on ne zna da, pored Ustava i njegovog člana 5, u Nemačkoj postoji i Zakon o pravu na okupljanje koji ima svoj člana 6. U njemu piše da niko ne može novinaru s važećom novinarskom legitimacijom da zabrani pristup nekom javnom skupu.