SAD priznaju Jerusalim kao glavni grad Izraela
6. decembar 2017.
Arapska liga, a sada i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, više su nego jasni: premeštanje američke ambasade u Jerusalim i time praktički priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela izazvalo bi novu eksploziju nasilja na Bliskom istoku. „Ništa ne opravdava taj potez“, ocenjuje generalni sekretar Arapske lige Ahmed Geit i dodaje da je „žalosno što neki“ ne sagledavaju koliko bi takav korak bio opasan. „To bi za muslimane predstavljalo prekoračenje crvene linije“, nadovezao se Erdogan. Palestinski Hamas je, u slučaju da Donald Tramp zaista svoja glasna razmišljanja sprovede u delo, najavio novu verziju Intifade.
Oglasio se i nemački ministar spoljnih poslova. „Priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela ne rešava problem, već pre doliva ulje na vatru. Nije ni u čijem interesu da se tako nešto dogodi“, izjavio je Zigmar Gabrijel.
Pročitajte još: Izrael i nove sile na Bliskom istoku
Tramp bi tim potezom, smatra Aleksander Brakel, direktor jerusalimskog predstavništva konzervativne nemačke fondacije „Konrad Adenauer“, prekršio međunarodne sporazume. „SAD bi se takvom odlukom oprostile od konsenzusa koji vlada u međunarodnoj zajednici“, smatra Brakel. Većina zemalja se pridržava te konvencije koja nalaže da, sve dok se konačno ne reši izraelsko-palestinsko pitanje, ambasade drže u Tel Avivu i okolini, a ne u Jerusalimu koji je za Izrael de fakto glavni grad s parlamentom i sedištem vlade. Trampova jednostrana odluka pitanje Jerusalima bi izuzela iz svakog budućeg razgovora o rešenju bliskoistočne krize.
Grad i na nebu i na zemlji
Jerusalim je grad oko kojeg se vode mnoge bitke: političke, kulturne, verske. „Jerusalim je domovina jedinog Boga, glavni grad dva naroda, svetinja triju vera i jedini grad koji postoji kako na zemlji, tako i na nebu“, napisao je svojevremeno istoričar i publicista Simon Sebag Montefiore. Zbog toga se oko tog grada punog simbolike i vode tako žestoke bitke. Nakon Prvog arapsko-izraelskog rata 1947-’48, zapadna obala Jordana i istočni Jerusalim pripali su Jordanu. U Šestodnevnom ratu 1967, Izrael je zaposeo istočni deo Jerusalima koji je gotovo u potpunosti nastanjen Arapima, a nekoliko godina kasnije, 1980, spojio je to sa ostatkom grada, koji je proglasio za svoju metropolu. Otada se borba oko kontrole nad Jerusalimom i njegovim svetinjama dodatno pooštrila.
Pročitajte još: Na pragu Treće intifade?
Koliko je situacija napeta najbolje se pamti po jednom političkom događaju iz 2000. kada je tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron, nakon propalih mirovnih pregovora u Kemp Dejvidu, prošetao Brdom hrama čime je izazvao drugu Intifadu (palestinski ustanak). Ona je trajala četiri godine i bila uzrok mnogim žrtava na obema stranama. Zbog toga je i pitanje Jerusalima i njegovog statusa u suštini pitanje budućeg oblika podele na izraelsku i palestinsku teritoriju. „Svaka promena jerusalimskog pitanja je jasno određenje u pogledu budućeg oblika država. Tu se prepliću politička i verska pitanja“, kaže Aleksander Brakel.
Tramp svojom odlukom rizikuje da ugrozi mukotrpno izboren i ranjiv mir između Izraelaca i Palestinaca. Odgovor na pitanje kako bi reagovali Palestinci na odluku o premeštanju ambasade u Jerusalim, da se naslutiti ako se baci pogled na događaje u julu ove godine kada je Izrael, nakon ubistva dva policajca, ograničio pristup Brdu hrama, mestu na kome se nalazi važno muslimansko svetilište – Kupola na steni. Nakon toga su usledili žestoki protesti i nemiri među jerusalimskim Arapima. Naselja koja se nalaze istočno od zidina starog jerusalimskog grada, ionako većini Izraelca ne znače ništa. To su naselja u koja mnogi ne zalaze ni danas. „Najteže će biti definisati budući status Brda hrama i Zida plača“, zaključuje Brakel.